Већина јавних вртића у Бањалуци данас неће радити. Због штрајка. Градоначелник Драшко Станивуковић тврди да у буџету нема новца за повећање плата васпитачима. Али, за модерну јавну расвјету, која ће коштати 35 милиона КМ – има.
Ито није све: Бањалука нема пара ни за спасавање градске Топлане од заплијене имовине, ни за Градски олимпијски базен, ни за рјешавање проблема са депонијом смећа, ни за “лијечење” дрвореда у алејама, иако се, чим дуне јачи вјетар, неко огромно старо стабло сруши, па само пуком срећом нико још није погинуо.
Али, за модерну јавну расвјету – има. Тако је одлучио Драшко Станивуковић.
Иако је Скупштина града Бањалука одлучила да градоначелник мора да обустави све радње на провођењу поступка јавне набавке за изградњу јавне расвјете по ЕСЦО моделу, истичући да се ради о најштетним уговору у историји града, Станивуковић је то игнорисао.
Игнорисао је и приговоре јавности и стручњака и додијелио фирми „Кончар“ из Хрватске посао вриједан 35 милиона марака.
А можда ће се, колико сутра, испоставити да Бањалука нема новаца ни за чишћење снијега са градских улица, уосталом, видјели смо прошле зиме шта се дешава чим падну прве пахуље.
Ово су само хитни проблеми које у раштимованом граду ваља рјешавати сад и одмах.
Посебна прича су главобоље са којима Бањалука кубури годинама, попут водовода, канализације, мањка јавних вртића и још израженијег мањка паркинг мјеста, те лоше одбране од поплава и непостојања пречистача отпадних вода, због чега је Врбас познат као највећа канализациона цијев у региону.
И кад се све то има у виду, намеће се питање: зар је баш изградња јавне расвјете по ЕСЦО моделу Бањалуци најпреча брига?
Aко оставимо по страни врло легитимна питања, како је цијена обнове јавне расвјете са 13,4 милиона КМ, како је “процијењено” у идејном пројекту Градске управе, порасла на 35 милиона, зашто је сиромашна Бањалука тај посао повјерила мега успјешном хрватском гиганту “Кончар”, а не некој домаћој фирми, те да ли је цијена реална или је тендер наштимован…
Када, дакле, оставимо све те основане сумње по страни, остаје темељно питање: да ли је баш расвјета Бањалуци – најпреча.
Рецимо, дакле, да је са тендером све ОК, али шта ћемо са јавним интересом и са приоритетима? Рецимо, дакле, да су се челници у Градској управи “забројали”: мислили су, ето, да ће јавну расвјету осавременити за 13 милиона, а испоставило се да ће то изаћи цијелих 35,4 милиона. Зашто нису одустали?
Ситуација у којој у граду не функционишу ни вртићи, ни топлана, а и одвоз смећа је, још увијек, под великим знаком питања, грунути толике милионе за модерну расвјету, звучи као да домаћин купује најновији “мерцедес”, док му кров на кући прокишањава.
Шта на све ово кажу аналитичари, а о чему свједоче – цифре?
Кренимо од најпречег, горућег проблема: штрјка у вртићима. Васпитачи, дакле, траже 20 % веће плате. И траже да се та повишица “овјери” колективним уговором. Станивуковић је то одбио. Каже, не може град преузети такву обавезу, па запосленима у Центру за предшколско нуди “привремено рјешење” у виду “стимулације за наредна 2 мјесеца. Васпитачи су то одбили. Хоће трајније рјешење.
А колико би то трајније рјешење коштало град? Рачуница показује да би за повишицу васпитачима било потребно 280.000 КМ мјесечно, или 3,3 милиона годишње. А то је 10 пута мање, него “Кончарева” расвјета.
Идемо даље. Читав проблем са вртићима је настао због тога што Бањалука нема довољно јавних предшколских установа, па је то, да се не лажемо, приватницима отворило прилику да остваре лијепу зараду на чувању и васпитавању малих Бањалучана.
Од новца који ће, по свему судећи, бити утуцан у модерну јавну расвјету, могло се изградити 10 нових вртића.
Добро, нећемо сав градски капитал у вртиће. Ено нам Топлане, гуши се у дуговима. Она стара градска Топлана, која је, презадужена, гурнута у страну кад је, по принципу јавно – приватног партнерства основано ново предузеће “Еко топлане”, још увијек је итекако битна за градског гријање.
Јер, фенси “Еко топлане”, уствари, користе инфраструктуру старе Топлане. А од те старе Топлане ИРБ РС тражи, у извршном поступку, наплату кредита од 8,3 милиона КМ.
И шта се дешава? Далеко од очију јавности одржан је састанак представника Града и ИРБ РС, да се види шта и како даље. Сарадници Драшка Станивуковића су на том састанку, како сазнаје Српскаинфо, рекли само једно: Град нема пара. Ни за исплату камата, о главници да не говоримо.
Ради се, дакле, о 8,3 милиона КМ, што је тек четвртина износа који ће бити исплаћен “Кончару” за “модерну јавну расвјету”.
Идемо даље. За отварање Градског олимпијског базена, који је због дугова Јавног предузећа “Аквана”, затворен, потребно је по једној рачуници 1,2 милиона КМ, а по другој само 430.000 КМ. У сваком случају, много, много мање, него што је предвиђено за “модерну јавну расвјету”.
Кад је у питању регионална депонија у Рамићима, проблем је само привремено рјешен обуставом извршног поступка, у којем је предузеће “Чистоћа”, у већинском власништву Младена Милановића Каје, требало да “уђе у посјед” земљишта на којем се депонија налази.
Мада Милановић тржи три пута више, процјењује се да земљиште депоније вриједи око 10 милиона КМ. Али, депонија у Рамићима је на измаку и може потрајти још коју годину. А стручнајци процјењују да би преселење депоније на нову локацију коштало отприлике истих тих 10 милиона. Дакле 3 и по пута мање од “модерне јавне расвјете”.
Кад је у питању обнова дрвореда, цифра је мизерна: стручњаци веле да би 100.000 КМ годишње било “пуна шака браде”.
И тако даље.
Ево рачунице коју је извела екипа Српскаинфо. Кад би градоначелник одустао од своје мисије просвјетљења Бањалуке, град би могао: потписати колективни уговор са васпитачима и прекинути штрајк у вртићима, отворити Градски олимпијски базен, изградити најмање 3 јавна вртића, платити обнову дрвореда, ријешити дугове Топлане, и почети, али озбиљно почети, рјешавање проблема депоније.
Могло би се, можда, уз мало добре воље, порадити и на водоводу и канализацији, јер, подсјећамо, у неким насељима нестаје воде чим дођу љетне суше, нека бањалучка села ни данас немају водовод, а чак 60 % Бањалуке нема канализацију.
Чему онда упорно инсистирање на “модерној јавној расвјети”?
Политичка аналитичарка Тања Топић каже Бањалука је у многим областима стању распадања, али управо на животу у овом граду можемо видјети како изгледа раскорак између ријечи и дјела.
– Сигурно се многи Бањалучани сада питају да ли су то та Дјела за која су гласали: распад паркинг система, одвоза смећа, одржавања чистоће и гријања, плус сага са Градским олимпијским базеном- каже Тања Топић за Срспкаинфо.
Пита се шта ће Бањалука добити раскошном расвјетом.
– Моћи ће та расвјета у пуном сјају освијетлити рупе на градским путевима, контејнере претрпане смећем, картонске кутије које затрпавају главну улицу, а сасвим сигурно за половину ове фамозне суме могли су бити ријешени сви ови проблеми у којима се Бањалука гуши– каже Тања Топић.
Али, додаје наша саговорница, грађани не знају шта им треба, то “градски оци” много боље виде.
– Њихово око гледа далекосжније, они мисле дугорочније, јер они су стварни живот су пренијели у виртуелни простор. А тамо све сија од сјаја, раскоши и филтрираних лица, тако да је луксуз и гламур саткан у овај вишемилионски тендер преко леђа сиромашних, ојадјених грађана. Ако је грађанима то добро, онда су критике медија сувишне – закључује Тања Топић.
Срђан Траљић, портпарол “Транспаренцy Интернатионала” у БиХ, каже да је, кад су тендери у питању, главни проблем то што у поступку јавних набавки нема механизма за заштиту јавног интереса.
– Ако је посао у вези са градском расвјетом у Бањалуици, штетан по јавни интерес, као и у бројним другим случајевима, тај интерес нема ко да штити. У самом закону постоје бројне могућности да наручилц тендер додијели коме год хоће. Дакле, систем је постављен тако да, уколико вас неки незадовољни понуђач не заустави жалбом, вас заправо нико не може да заустави. Јер, док то дође до Тужилаштва, док се докаже нека злоупотреба, штета по јавни интерес већ настане и ту штету нико не може да надокнади – оцјењује Траљић.
Дакле, народски речено, кад прође баба с колачима, прошао је и воз за заштиту јавног интереса.
Што се тиче оправданости трошења оволиког новца, у ситуацији када се град суочава са бројним проблемима, додаје Траљић, иста питања је ТИ у БиХ постављао и претходних година, кад су десетине милиона марака потрошене на изградњу тениских терена, и то без тендера и јавног надметања.
– Нажалост, с обзиром на потпуни хаос који годинама имамо у Бањалуци, због односа градоначелника и скупштинске већине, не знамо заиста шта је посљедица стварног недостатка средстава, а шта неусвајања буџета. У сваком случају, потребно је посложити приоритете, јер капиталне инвестиције, какве год биле, свакако не могу имати предност над основним функцијама које град треба да обавља – закључује Срђан Траљић.
