Министри енергетике Европске уније усвојили су на састанку у Луксембургу одлуку о потпуном прекиду увоза руског гаса.
Све постојеће уговоре мораће да прекину најкасније до краја 2027. године, а забрана потписивања нових уговора ступа на снагу од 1. јануара 2026. године.
Приједлог је поднијела Европска комисија, а у Савјету је добио потребну квалификовану већину гласова – против су биле само Мађарска и Словачка, двије земље које немају излаз на море. Посљедице по Србију могле би да се одразе прво због прекида транзита кроз Турски ток, посљедњег гасоводног правца Москве ка Европи.
Одлука представља мандат Савјету ЕУ за преговоре с Европским парламентом, чији је пристанак неопходан да би уредба ступила на снагу. Ипак, очекује се брз договор, јер је Парламент већ раније снажно заговарао забрану увоза руског гаса и нафте.
Циљ: потпуна енергетска независност од Русије
Ова одлука дио је шире стратегије ЕУ којом се настоји у потпуности укинути увоз руских енергената и тиме постићи енергетска независност Европе.
– Енергетска независност Европе значи јачу и сигурнију Европу. Иако смо посљедњих година марљиво радили на избацивању руског гаса и нафте из Европе, још нисмо у потпуности успјели. Зато је кључно што је данско председништво обезбиједило велику подршку министара енергетике за закон који ће коначно забранити улазак руског гаса у ЕУ – изјавио је Ларс Огаард, министар енергетике Данске, преноси Ројтерс.
Нема нових уговора од 1. јануара 2026. године
Према новим правилима, купци из ЕУ неће смјети да потписују нове уговоре о увозу руског гаса након 1. јануара 2026. године, а све постојеће уговоре мораће да прекину најкасније до краја 2027. године, без обзира на рокове који су у њима предвиђени.
Иако је од почетка рата у Украјини увоз гаса у ЕУ смањен с више од 40 на 13 одсто, Унија и даље годишње увози око 15 милијарди евра вредан гас из Русије.
Док Словачка и Мађарска гас увозе путем цјевовода, Белгија и Француска су у посљедње вријеме чак повећале увоз руског течног природног гаса (ЛНГ), пише Блиц
С друге стране, удио руске нафте у укупном увозу ЕУ пао је испод 3 одсто.
Нови пакет санкција до краја недјеље
Истог дана, министри спољних послова ЕУ разматрали су 19. пакет санкција против Русије, за чије усвајање је потребна једногласна подршка свих чланица. Мађарска и Словачка и даље се противе.
Ларс је изјавила да се нада да ће нови пакет санкција бити усвојен до краја недјеље, вјероватно током самита ЕУ 24. октобра.
– Путин поново рачуна на свог старог савезника – генерала Зиму – али Европа му овај пут не намјерава помоћи енергентима – закључују европски званичници.
Ова одлука значи и да ће Бугарска остварити свој план који је најавила, а то је да ће прекинути испоруке путем гасовода Турски ток, који пролази и кроз Србију. То би могло даље да утиче на Србију.
Бугарска је, подсјетимо, недавно најавила да ће се придружити европском плану који је данас усвојен, за потпуно укидање увоза руског гаса до краја 2027. године, што значи да би Москва изгубила посљедњи гасоводни правац ка Европи преко те земље.
Стручњаци упозоравају да би овај потез могао озбиљно погодити Србију и да би могло да дође до смањене количине гаса, а можда и до потпуне несташице.
Милош Здравковић, стручњак за енергетику рекао је за Блиц Бизнис да би прекид испоруке гаса преко “Турског тока” врло негативно утицао на Србију.
– Ми имамо гас у гасоводу из Мађарске који иде преко Украјине којим смо се раније снабдијевали и ову директну везу на магистрални гасовод гдје смо ми земља која наплаћује транзит преко Турског тока, додаје он.
Уколико Бугарска заиста спроведе тај план, прве посљедице би биле кроз буџет – долазиле би мање количине гаса, а могло би да дође и до потпуне несташице у зависности како иде рат у Украјини. Ако дође до краја рата у Украјини онда ће тај гасовод да функционише нормално, закључује Здравковић.
Србија ће вјероватно морати да убрза диверсификацију снабдијевања, што она интензивно и ради.
Влада Србије усвојила двјне уредбе у вези са снабдијневањем природним гасом
Подсјетимо, Влада Србије усвојила је љетос двије уредбе у вези са снабдијевањем природним гасом, којима се домаћа регулатива усаглашава са новом регулативом Европске уније и испуњава обавезе преузете потписивањем Уговора о оснивању Енергетске заједнице и утврђују мјере и активности за даље повећање поузданог и ефикасног снабдијевања овим енергентом.
Ове мјере и активности се, како је саопштено из владе, прије свега, односе на даљи развој националног гасоводног система, укључујући и складишне капацитете и повезивања са системима сусједних земаља које ће омогућити даљу диверсификацију праваца и извора снабдијевања
