Нови генерални секретар Уједињених нација биће изабран сљедеће године за петогодишњи мандат који почиње 1. јануара 2027. године, а међу потенцијалним кандидатима већ су се издвојила три имена из Латинске Америке, од којих су две жене што је у складу с резолуцијом која охрабрује и подстиче кандидовање жена.
Званична трка за наследника актуелног генералног секретара Антонија Гутереша почеће када Савет безбедности УН у којем је 15 чланица, пет сталних и 10 ротирајућих, као и председник Генералне скупштине УН, коју чине 193 чланице, упуте заједнички позив за номинације, а тај позив очекује се до краја године, појашњава Ројтерс.
Кандидата мора да предложи једна држава чланица УН, а иако се у пракси поштује регионална ротација, Ројтерс истиче да се кандидатуре могу очекивати и ван редоследа.
Након што је Португалац Гутереш изабран 2016. године, иако је тада било предвиђено да секретар дође из источне Европе, следећа регија по неписаном правилу је Латинска Америка.
Међу првим најављеним кандидатима је бивша председница Чилеа Мишел Бачелет, коју ће званично кандидовати председник Габријел Борић. Бачелет је била и висока комесарка УН за људска права (2018–2022) и извршна директорка УН Wомен (2010–2013).
Костарика ће кандидовати бившу потпредседницу Ребеку Гринспен, садашњу генералну секретарку УН Конференције за трговину и развој (УНЦТАД).
Трећи кандидат из региона је Рафаел Гроси из Аргентине, актуелни директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) од 2019. године, који је потврдио кандидатуру 3. септембра ове године.
Савет безбедности УН ће тајним гласањем, рангирати кандидате све док се не постигне консензус.
Гласачки листићи сталних чланица са правом вета (САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска) разликоваће се бојом од оних осталих чланица.
Да би био изабран, кандидат мора да добије најмање девет гласова без вета у Савету безбедности, а одлука се затим упућује Генералној скупштини УН, која по традицији само потврђује избор.
УН су последњих година покушале да повећају транспарентност процеса, који се дуго сматрао нетранспарентним, наводи Ројтерс.
Генерална скупштина је у септембру 2025. усвојила резолуцију којом се тражи да сви кандидати доставе јавно доступне визије, открију изворе финансирања кампање и, уколико већ раде у систему УН, размотре привремено повлачење како би се избегао сукоб интереса.
У резолуцији се такође изражава „жаљење што ниједна жена никада није била генерални секретар УН“ и подстичу државе чланице да „озбиљно размотре кандидатуре жена“.
Према Повељи УН, генерални секретар је „главни административни службеник“ светске организације, док званични сајт УН описује ту функцију као „истовремено дипломата, адвокат, државни службеник и извршни директор“.
Тренутно, УН имају више од 30.000 цивилних запослених и спроводе 11 мировних мисија са око 60.000 припадника војске и полиције.
Редовни годишњи буџет УН износи 3,7 милијарди долара, док је буџет за мировне операције 5,6 милијарди долара.
Иако је формална моћ ограничена, јер војна овлашћења и санкције леже у Савету безбедности, генерални секретар располаже значајним политичким и симболичким утицајем на глобалном нивоу.
