Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ расписала је тендер за набавку система за биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића.
Процијењена вриједност набавке износи 75,2 милиона КМ без ПДВ-а, односно око 88 милиона КМ са ПДВ-ом.
Уговор ће, бити закључен на период од четири године кроз међународни отворени поступак.
Шта обухвата набавка?
Према тендерској документацији, набавка обухвата комплетан пакет хардверских, софтверских и логистичких рјешења потребних за примјену нових изборних технологија на око 6.000 бирачких мјеста у БиХ. Међу најважнијим компонентама налазе се:
Биометријска идентификација бирача
– 6.000 уређаја за биометријску идентификацију
– потрошни материјал за рад уређаја
– софтвер за идентитетски менаџмент и лиценце
– техничка подршка за хардвер и софтвер
Скенирање гласачких листића
– 6.000 скенера за гласачке листиће интегрисаних у гласачке кутије
– потрошни материјал и додатна опрема (укључујући 6.000 вањских батерија),
– специјални папир и прилагођена производња гласачких листића,
– софтверске лиценце и системи за управљање скенирањем
Пратеће услуге и логистика
– обука тренера и изборне администрације
– транспорт опреме до бирачких мјеста и поврат у складиште
– испорука, инсталација, одржавање и техничка подршка током трајања уговора
– набавка софтвера за управљање комплетним изборним процесом.
Услови
У тендерској документацији, која обухвата више од стотину страница, детаљно су наведени услови које понуђачи морају испунити да би уопће били узети у разматрање.
ЦИК је поставио изузетно високе техничке, финансијске и организационе стандарде, што је очекивано с обзиром на обим, вриједност и осјетљивост пројекта.
Од понуђача се, између осталог, тражи да докажу да имају претходно искуство у реализацији комплексних пројеката ове врсте, посебно оних који укључују биометријску идентификацију и изборна технолошка рјешења. На тај начин Комисија настоји осигурати да посао добије компанија која може гарантовати стабилност система, поуздану испоруку и пуну функционалност током цијелог изборног процеса.
Поред техничких референци, тражи се и јасни докази финансијске стабилности понуђача. У питању је вишемилионски посао на нивоу БиХ, па ЦИК инсистира да се већ у фази пријаве доставе финансијски извјештаји и потврде које показују да понуђач има капацитете изнијети пројекат до краја.
Очекује се и да понуђачи приложе гаранције које покривају озбиљност понуде и касније уредно извршење уговора, што је стандардна процедура код великих јавних набавки, али у овом случају посебно наглашена због вриједности тендера и високог степена одговорности.
У документацији је дефинисан и рок у којем се понуде морају доставити. ЦИК прецизира да се комплетна документација предаје искључиво електронским путем, преко званичног система јавних набавки, и то до јасно назначеног датума и времена након којег систем аутоматски закључава поступак.
Отварање понуда биће јавно, уз присуство овлаштених представника понуђача, чиме се обезбјеђује транспарентност процеса од самог почетка. Након отварања слиједи евалуација, у којој ће се, уз цијену, посебно вредновати техничка рјешења, сигурносни стандарди и способност понуђача да обезбиједи подршку на терену и у реалном времену.
Подсјетимо, увођење нових изборних технологија резултат је измјена Изборног закона БиХ које је наметнуо Кристијан Шмит.
Те нове технологије подразумијевају биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића.
Након тога, Шмит је наметнуо и одлуке којима се Централној изборној комисији БиХ омогућава 112,5 милиона КМ за увођење нових технологија.
И поред тога што је овај новац већ одобрен и оперативан, ЦИК још није расписао тендер за набавку нових технологија, а план је био да се то уради још прије двије седмице.
Као проблем сада се појавио изглед самог гласачког листића. Постојећи гласачки листићи су обимни и на њима се налазе стотине кандидата из различитих политичких партија.
