Сутра славимо Ђурђиц, крсну славу која се обележава 16. новембра. Овај празник је посвећен преносу моштију светог Герогија великомученика, који је свој живот дао за веру.
Стари српски обичаји налажу да се на овај дан никако не раде тешки физички послови, јер у супротном можете „навући“ малер, несрећу и болест на себе која може да вас прати током читаве године.
Строго је забрањено ићи на лов, јер се верује ко лови на Ђурђиц, несрећа ће му дисати за вратом током читаве године. Од 16. до 24. новембра, у периоду који се назива Мратинци или Вучији дани, не износи се ништа из дома — ни храна, ни ствари, ни гардероба.
Жене се на Ђурђиц уздржавају од ручних радова, а верује се да и кројачи и обућари треба да одмарају. Прање гардеробе и тканина такође спада у забрану током ових дана.
Ко је био свети Герогије?
Свети Георгије страдао је 303. године, јер је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана. Изјавио је да се не плаши да умре за своју веру, проповедао је Нови завет, а чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Тада су обоје осуђени на смрт одсецањем главе. За разлику од Ђурђевдана, који је такође посвећен Светом Георгију, односно његовом рођењу, Ђурђиц је посвећен преносу моштију светог Георгија из Никомидије у палестинску Лиду, постојбину његове мајке.
Обичаји на Ђурђиц У селима по Западној Србији постоји обичај клања црног петла или пилета, а у Херцеговини црног јарета. Оба обичаја обављају се у строгој тишини, како би се домаћини заштитили од напада вукова.
