Република Српска убрзано остаје без становника. Незваничне процјене говоре да је у посљедњих 20 година овај простор напустило око 400.000 грађана, углавном младих, образованих и радно способних. Док радници одлазе трбухом за крухом, политичари остају чврсто везани за своје фотеље.
Одлазе медицинари, инжењери, возачи, конобари – најпродуктивнији дио становништва, врхунски радници и скупо одшколовани кадар. Док они траже нормалан живот преко границе, парадокс је једноставан – политичари остају. Шта о свему мисле они који највише осјећају посљедице, питали смо грађане.
„Нема посла, слаба примања и морају ићи омладина шта очекивати у оваквом друштву“ – поручују из Приједора.
„Ево недавно сам био у Хамбургу код жениног брата који је отишао у иностранство у потрази за неким бољим животом“, каже један Бијељинац.
Други додаје: „док наши политичари не одлазе њима је баш лијепо руке су им све дубље у џеповима пара имају“, а трећи поручује: „треба промијенити власт и онда ће бити добро“.
Политичка каста је, оцјењује Тања Топић, систем скројила по својој мери, претварајући младе и образоване у технолошки вишак. Имати све десетке у индексу овдје не вриједи ништа, ако немате оно најважније.
„Ако немате чланску карту партије онда су вам сва врата затворена и отворени су вам једино гранични прелази да можете отићи из земље. На другој страни политичари неће отићи из БиХ јер су ван граница БиХ заправо анонимни људи, безначајни, који се ни на који начин у том новом окружењу не би могли етаблирати по знању, компетенцијама, стручности, већ могу бити господари живота и смрти једино у Босни и Херцеговини“, каже Топићева.
Да је политика постала најпрофитабилнији посао за најлошије кадрове, додаје и Ивана Марић.
„Деградирана професија политичара и ту када упоредимо са неких 20, 30, а да не спомињемо 50 година када су то били врхунски кадрови најбољи у школама, најбољи у способности и у бизнису, сада су то људи са лажним дипломама, са дипломамам са неких сумњивих факултета, људи који су апсолутно непсособни за тржиште рада, неконкурентни и онда зато имамо ситуацију да из политике када већ испадну из комбинација заврше на бироу за запошљавање, јер нико не жели да их запосли“, упозорава Марићева.
Такви остају у фотељама, док они способни пакују кофере. Социолог Владимир Васић упозорава на посљедицу такве политике – одлазак читавих генерација.
„Управо због таквих политичара и политика млади одлазе. Нико одавде не одлази што је жељан путовања и крстарења по свијету, већ зато што нема очито услове за егзистенцију“, каже Васић.
„И ево по неким истраживањима доста младих људи заиста чека прилику да оде из ове државе и заиста шаље се порука да ћемо довести друштво у стање депопулације и да ће нам недостајти станвништво, ионако смо стара заједница, ионако имамо висок степен морталитета, ионако се осипамо као народ“, упозорава он.
Ко зна и ради одлази тамо гдје вриједи знање, политичка елита остаје овдје гдје вриједи само чланска карта. Из БиХ одлазе људи који је носе на леђима, а остају они који јој сједе на врату. Ако се овако настави, питање је – ко ће сутра радити, а ко ће политичаре који остану уопште бирати.
