Предсједник САД Доналд Трaмп потписао је 18. децембра закон који је Конгрес усвојио, а који се тиче и БиХ.
Ради се о Закон о демократији и просперитету Западног Балкана, а Трaмп га је потписао као кључну одредбу закона о националној одбрамбеној ауторизацији за фискалну годину 2026.
О детаљима овог закона синоћ је извијестио Ивица Пуљић, дописник ФТВ-а из Вашингтона, који је детаљно појаснио о чему се ради.
Пуљић: Закон настао у Конгресу
Према његовим ријечима, закон се бави неколико кључних питања за Западни Балкан, међу којима је најважнији позив на дијалог између Србије и Косова.
„Када је у питању Западни Балкан, да, Американци у том закону говоре о регионалној сигурности. У документу се налаже америчкој влади да позове Србију и Косово на повратак дијалогу о нормализацији“, нагласио је.
Додао је и да се одобравају санкције против појединаца који дестабилизују цијелу регију.
Закон се бави и привредним развојем, постављајући циљеве за повећање трговине и улагања између Сједињених Држава и земаља Западног Балкана.
„Подстиче повећану трговину, улагања између Сједињених Држава и земаља Западног Балкана ради промицања стабилног економског раста,“ рекао је Пуљић.
Један од кључних фокуса закона је борба против корупције, она је ‘свугдје у овом закону’, нагласио је Пуљић.
„Борба против корупције садржи иницијативе против локалне корупције и захтјева извјешћа о руским и кинеским злонамјерним операцијама утицаја у регији, дакле, и страној корупцији.“
Један од кључних дијелова закона односи се на санкције које могу бити уведене према страним лица који су одговорни за корупцију повезану са Западним Балканом.
Пуљић је објаснио да се санкције могу односити на садашње и бивше државне дужноснике, као и на особе које угрожавају мир, стабилност и демократске процесе у региону. Санкције могу обухватати замрзавање имовине и забрану уласка у Сједињене Државе.
„Предвиђено је да предсједник САД, најкасније у року од 90 дана од ступања закона на снагу, уведе мјере против свих страних особа за које се утврди да су биле укључене у корупцију повезану са Западним Балканом“, истакао је Пуљић.
Он, међутим, наводи како је овај закон коси са политикама Бијеле куће те да је очито да ау га креирали конгресмени и сенатори. Но, Трамп га је ипак потписао.
“Потпуно је јасно да је овај дио о Западном Балкану настао у Конгресу, не у Стејт Департменту нити у Бијелој кући“, рекао је Пуљић, додајући да је Трумп закон „потписао врло брзо и тихо синоћ, само да онемогући расправе о Епстеиновим листама и неким другим стварима које заокупљају позорност америчке јавности.“
Конаковић: САД су уз БиХ
Јутрос се о овом закону огласио и министар вањских послова БиХ Елмедин Конаковић. Он је дао још неких детаља.
“Усвајањем Закона о овлаштењима за националну одбрану Сједињених Америчких Држава за фискалну годину 2026, Босна и Херцеговина је јасно и недвосмислено препозната као важан фактор стабилности Западног Балкана и Европе.
Конгрес Сједињених Америчких Држава потврдио је да су сигурност Босне и Херцеговине и пуни мандат ЕУФОР-а у директном интересу националне сигурности САД. Истовремено, упућен је јасан позив на снажнију и проактивнију улогу Европске уније и НАТО-а у осигурању сигурног и стабилног окружења у Босни и Херцеговини.
У том контексту, закон јасно осуђује корупцију као озбиљну пријетњу стабилности, демократским процесима и владавини права, те предвиђа могућност увођења санкција против појединаца и субјеката који својим дјеловањем угрожавају уставни поредак, сигурност и међународни кредибилитет Босне и Херцеговине”, навео је Конаковић.
Он је навео да су ове поруке из САД ‘резултат озбиљног, континуираног и одговорног дипломатског ангажмана Босне и Херцеговине, као и јасног и досљедног представљања државних интереса на мјестима гдје се доносе кључне међународне одлуке’.
“Ова одлука је јасна и недвосмислена порука свима који су прерано повјеровали у тезу да су Сједињене Америчке Државе дигле руке од Босне и Херцеговине. Међународна политика се не води тренутним дојмовима нити краткорочним калкулацијама, већ је ријеч о процесу који се води до краја, у којем се кључне одлуке заснивају на мјерљивим резултатима, а не на пролазним наративима”, навео је Конаковић.
