Они су сви врло прорачунати и сви нас користе. Нервирају ме јако.
Ово је прије пар дана изјавила потпредсједница СНСД и шеф клуба посланика те странке у Представничком дому парламента БиХ, Сања Вулић, коментаришући однос коалиционих партнера СНСД према највећој странци у коалицији, као и њиховом залагању у кампањи Синише Карана за предсједника Српске на недавним пријевременим изборима.
Након што је ЦИК објавио резултате пријевремених избора за предсједника Републике Српске, према којима је кандидат СНСД Синиша Каран остварио тијесну побједу над кандидатом СДС, Бранком Бланушом, Вулићева није бирала ријечи према политичким партнерима СНСД у владајућој коалицији.
– Стално зову Игора (Додика) и кажу “нисте нам дали ово, нисте нам дали оно, нисте нас испоштовали за ово, за оно…” Ја сад постављам питање гдје су они нас испоштовали? Ево, кад су били сад избори, за господина Карана, нигдје нас нису испоштовали. Не би у Бањалуци била разлика 14.000 да су нас испоштовали. Они јесу ходали по трибинама и декларативно нас подржали, али да ли си обишао све своје активисте, зашто нам нису послали тачно ко је гласао? То је све демагогија. Они користе нас, наше ресурсе, отимају нам људе и онда ми глуме да нас воле – рекла је Вулићева.
Посебно ју је, како је истакла, поразила мала разлика између Синише Карана и Бранка Блануше.
– За мене је ово премала разлика и ја ову не могу прихватити. Да је кандидат опозиције било неко препознатљиво лице из СДС или ПДП, ја бих то могла прихватити, али тоталног анонимуса не могу. Ја сам очекивала да Каран има барем 30.000 гласова више у односу на противкандидата – истакла је Вулићева.
Жестока критика потпредсједнице СНСД на рачун коалиционих партнера који се, према њеним ријечима, не труде превише када треба подржати кандидате и политику СНСД, поново је актуелизовала питање правог стања и односа у владајућој коалицији у Републици Српској.
Подсјећамо, питања о искрености подршке СНСД од стране њихових коалиционих партнера посебно су се отворила након прошлих локалних избора када је, према бројним оцјенама, кандидат СНСД за градоначелника Бањалуке, Никола Шобот, претрпио тежак пораз од Драшка Станивуковића прије свега због “саботирања” његове кампање од стране коалиционих партнера.
Иначе, да у “најдуговјечнијој и најстабилнијој коалицији на Балкану” не цвјетају руже, први пут се могло озбиљно наслутити уочи и послије општих избора 2018. године, када је лидер СНСД Милорад Додик кренуо у обрачун с “мангупима” из ДНС.
– Послије растурања ДНС, Додик је наредних година, па све до данас, радио на распарчавању Социјалистичке партије Петра Ђокића, а затим и на потпуном растакању Демоса. Очигледно је да Додик не вјерују својим партнерима из коалиције, а то се показало у већ неколико изборних циклуса – наводе извори Српскаинфо из врха владајуће коалиције у Републици Српској.
Политички аналитичар Радомир Нешковић истиче да је више него јасно да већ дуго постоје озбиљне трзавице између СНСД и осталих странака које чине владајућу коалицију у Српској.
– СНСД је велика странка, доминантна је у власти и креира политику. Што се тиче коалиционих партнера СНСД, они су више некакви “прикључци”. Они немају посебне политичке програме. Они само слиједе СНСД, изражавају им подршку и лојалност и гледају да себе што боље представе као “незаобилазне факторе” и обезбиједе што боље позиције у власти – каже Нешковић за Српскаинфо.
Коалициони партнери СНСД, тврди он, најчешће предимензионирају своју улогу, а онда се баве искључиво интересима и математичким калкулацијама.
– Бићемо уз СНСД, од њих ћемо добити функције и – то је то. Правим коалиционим партнером могла би се сматрати нека партија која би имала сличан програм СНСД, а онда ушла у коалицију. Међутим, ове странке немају свој специфичан програм. Они су прикључци СНСД и представљају нужно зло, јер СНСД без њих нема већину у Народној скупштини Републике Српске. То је сурова математика –истиче Нешковић.
На питање да ли би, хипотетички, садашњи коалициони партнери СНСД промијенили страну и приклонили се опозицији, уколико би освојила власт, Нешковић сматра да је то врло вјероватно.
– Када би се промијенила власт, а наведене странке недостајале за формирање нове владе, исто би било. Те мале странке нису ни позиција ни опозиција. Оне калкулишу и настоје да што више извуку за себе. Нема ту некакве високе политике или идеологије – закључује Нешковић.
