Европа се суочава са „геополитичким и геоекономским ванредним стањем“, упозорио је француски председник Емануел Макрон.
Како је рекао у интервјуу за „Економист“ и још шест других медија, ако континент не инвестира у своју економију и брже не уклони растуће препреке, биће „збрисан“ технологијом из Америке и увозом из Кине.
Позив француског председника Европи да се брже креће како би генерисала раст и смањила зависност фокусира се на четири тачке.
Прво, он се залаже за поједностављивање бројних прописи по којима је ЕУ с правом позната. Друго, Макрон жели да Европа диверзификује своје добављаче како би смањила ослањање на уске групе неевропских добављача. Овај напор би требало да се креће, каже он, од јачања међународне улоге евра до смањења зависности од имовине из иностранства, као што су амерички природни гас и рачунарство у облаку.
Треће, Макрон се заложио за политику „европске преференције“ како би се заштитиле „критичне индустрије“ Уније, као што су челик, хемикалије и одбрана. Коначно, француски председник жели далеко већи подстицај ЕУ за улагања у иновације, како јавне тако и приватне, у складу са препорукама извештаја који је 2024. године написао Марио Драги, бивши шеф Европске централне банке.
Макрон жели да види покретање „еврообвезница за будућност“, које би се улагале у одбрану и безбедност, зелену технологију и вештачку интелигенцију, делимично црпећи из високе стопе штедње Европљана.
Такви позиви на европске реформе упућени су много пута, али сада у ЕУ влада већи осећај хитности.
Француски председник то назива „гренландским тренутком“ – Европљани су почели да схватају озбиљност улога. Постоји ризик, упозорава он, да се почетни тренутак трауме, док се Европљани брину да их Америка напушта, претвори у „кукавички осећај олакшања“ када криза прође. То би била грешка.
Европа се сада суочава са „отворено непријатељском“ америчком администрацијом, која жели њен „распад“. „Сви морају да схвате“, рекао је Макрон, „да је криза коју проживљавамо дубока геополитичка пукотина.“
Макронов предлог фаворизања европских фирми је ипак наишао на отпор. Немачка и Италија брину да би то могло да се претвори у протекционизам. Балтичке и нордијске земље и Холандија су заједнички упозориле да би на тај начин ЕУ остала без инвестиција.
Макрон је одбацио страховања о протекционизму, рекавши да Европа не би требало да потцени своје снаге: као тржиште од 450 милиона људи, али и као регион којим управља владавина права.
Постоји, међутим, проблем са Макроновим позивима на акцију. Да долазе од неког другог, можда би и прошли. Овако, упозорења стижу од председника који има рекордно низак рејтинг у Француској и који је одбио да подржи трговински споразум са латиноамеричким земљама (ЕУ-Меркосур) истовремено се залажући за диверзификацију европске трговине у име стратешке аутономије.
Европи, преспорој и фрагментираној, понестаје времена да реши своје проблеме. Тако је, штавише, и са Макроном, закључује „Економист“.
