Фудбал је игра у којој на крају увијек побјеђују Нијемци а избори су игра у којој у Републици Српској увијек побијеђује Додик. Овај други, додуше, увијек уз обилату помоћ судија у судијској надокнади, уз два црвена противнику и пенал у посљедњем минуту. Уз своје судије у Вар соби.
Додиков Каран побиједио је Бранка Бланушу након поновљених избора за предсједника Републике Српске. Каран је на крају, када се све зброји, освојио 220 000 гласова док је Бранко Блануша освојио 211 000. Занемарива разлика када се у обзир узму ресурси којима су располагали једни а којима други јер избори у Републици Српској су све само не утакмица у којима су почетне позиције такмичара исте.
“Хвала вам што сте сви преко мене, преко мога малог имена одбранили оно што смо већ неколико пута на овакав начин одбранили, одбранили наш суверенитет, суверинитет нашег српског народа да сам одлучује о себи“, рекао је Синиша Каран у ноћи када је добио изборе.
Оно што је остало недоречено јесте шта нови предсједник Републике Српске мисли о оних 211 000 који су гласали против њега. Ако су ови који су гласали за њега бранили српски суверенитет шта су радили ови други? Подривали га и радили против Републике Српске? Зна и Каран заједно са својим политичким власником Додиком да су такве изјаве небулозне, да везе немају са здравим разумом али да се примају у оном дијелу становништва који гласа за њих.
Карановом логиком могло би се рећи и да је 211 000 оних који су гласали за Бланушу а против Карана гласало за оздрављење Републике Српске, гласало за покушај њеног опстанка, борбу против криминала и корупције, за опстанак Срба у Босни и Херцеговини. Ови други би, према истој логици, били издајници који су гласали за милионске губитке, уништена предузећа, отимање ријека, природних богатстава, за неслућене размјере богатства појединаца, приватизовано правосуђе и полицију, системско и планско уништавање Републике Српске….Шта је тек са оних 800 000 који нису гласали (јасно је да у Републици Српској не може бити 1,2 милиона гласача. Попис из 2013. године показао је да на подручју РС укупно живи 1,2 милиона људи а од тада је прошло 13 година и ситуација може бити само још гора)? По чијим нотама они играју? Шмита, Вестендорпа, Олбрајтове, са чијих носача авиона њима стижу поруке? Или су људи једноставно свјесни да под оваквим условима гласачки листић вриједи колико и тоалетни.
Српски народ генерално има проблем да када га зајашу не планирају да сјашу. Ако је свугдје нормално да је власт смјењива и промјењива код Срба није. Онај ко узјаше зароби све институције, полицију, војску гдје је има, медије, криминалце, буџете па чик га обори на изборима. Годинама ојача и постане јачи од државе и народа. Постане држава и прави нови народ по својој мјери. Они који не одговарају нестају. Ту држава нема будућност али то је најмања брига. Њихови потомци ће себи са наслијеђеним милионима и милијарадама себи лако наћи нову када за то дође вријеме.
Српски народ ако икада успије да се ослободи СНСД-а са трабантима из удбашке кухиње око њега, али и Вучићевог СНС-а, треба да научи да одмах веже једну руку онима који дођу послије. Па макар били најбољи. Јер Србин кад буде изабран, макар на чело мјесне заједнице, помисли да је Бог.
