У вријеме Часног поста опхрвани смо страхом и паником од појаве Covid 19. Страх не долази од Бога већ љубав. И колико видим људи се плаше више несташице хране него ли самог вируса. Ниједна болест није безазлена али треба ли сада живот свести на страх? Па свакодневно смо изложени најразличитијим ризицама али о њима не размишљамо већ се суочавамо и ходимо кроз живот.
Хоћемо ли допустити да нас страх толико савлада да нам постане начин живота? Замислите када би допустили да нас у стању рата страх савлада. Па то би било прихватање пораза. Чувајмо се вјером у Господа и тако ћемо сачувати себе, и том љубављу, и своје ближење. А, руке смо прали и прије вируса па нећемо их престати прати ни када пандемија прође.
Уосталом, не дозволимо да нас било шта одговори од примања Свете Тајне Причешћа јер Христос дарује живот и Он је побиједио смрт.
