1497. – Португалац Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт Добре Наде, на крајњем југу Африке, тражећи морски пут у Индију.

1699. – Данска, Русија, Пруска и Пољска, послије побједе над шведском војском, потписале споразум о подјели територија које је Шведска држала под окупацијом.

1819. – Рођена енглеска списатељица Мери Ен Еванс, позната као Джорџ Елиот, која је, реалистички описујући енглеску провинцију, откривала дубоку осјећајност, помијешану са хумором, и увјерење да на људе благотворно дјелују искушења и патње. Дјела: романи “Воденица на Флоси”, “Адам Бид”, “Сајлас Марнер”, “Ромола”.

1830. – Белгијски конгрес изгласао одлуку о успостављању монархије.

1868. – Изведена прва позоришна представа у Београду у згради на Варош-капији – “Ђурађ Бранковић” Карла Оберњика.

1869. – Рођен француски писац Андре Жид, изузетан стилиста и творац низа антиконформистичких дјела, добитник Нобелове награде за књижевност 1947. Дјела: романи “Ковачи лажног новца”, “Подруми Ватикана”, “Пасторална симфонија”, “Земаљска храна”, путописи “Повратак из СССР-а”, “Путовање у Конго” и изузетно поетски “Дневник”.

1877. – Рођен мађарски писац Ендре Ади, чија је поезија означила прелом у модерној мађарској лирици. Сугестивном снагом визија, дајући нов нагласак ријечима и исказима, подигао је мађарски пјеснички језик на завидну висину. Дјела: “Нове пјесме”, “Крв и злато”, “На колима Илије Громовника”, “Волио бих да ме воле”, “Ко је мене видио”, “На челу мртвих”.

1890. – Рођен француски генерал и државник Шарл де Гол, оснивач и први предсједник Пете републике, који је као вођа покрета “Слободна Француска” у Другом свјетском рату симболизовао отпор нацистима. Кад је маршал Анри Филип Петен формирао марионетску владу, отишао је у Лондон, одакле је 18. јуна 1940. позвао Французе на борбу против окупатора. Послије рата је руководио привременом владом, а од 1947. до 1953. био је предсједник Француске. Послије алжирског пуча 1958. постао је премијер, а 1959. предсједник Пете републике. Ограничио је права парламента, ојачао извршну власт и овлашћења шефа државе. Успио је да оконча рат у Алжиру. Политички се често разилазио са савезницима у НАТО пакту, посебно са САД, с тежњом да врати утицај Француске у европским пословима. Пошто није добио већину на референдуму о регионализацији земље и укидању Сената, 1969. се повукао с положаја. Дјела: “Ратни мемоари” , “Мемоари наде”.

1906. – Међународна радио-телеграфска конференција у Берлину увела свјетски сигнал за бродове у опасности – СОС.

1913. – Рођен енглески композитор Едвард Бенџамин Бритн, који је бриљантном техником стварао под утицајем различитих стилова. Дјела: опере “Питер Грајмс”, “Отмица Лукреције”, “Алберт Херинг”, композиције за оркестар “Ратни реквијем”, “Једноставна симфонија”, “Прољећна симфонија”, “Варијације на тему Франка Бриџа”, циклуси соло пјесама.

1916. – Умро амерички писац Джек Лондон, један од најчитанијих књижевника у првој половини 20. вијека. Бавио се различитим занимањима: од разносача новина до копача злата и ратног дописника из руско-јапанског рата. Напоран рад, новчане недаће и алкохол произвели су нервно растројство и самоубиство у 40. години. Написао је око 50 приповиједака и романа. Дјела: “Зов дивљине”, “Бијели очњак”, “Гвоздена пета”, “Мартин Идн”, “Лјуди са понора”, “Злато”, “Краљ алкохол”, “Джери острвљанин”, “Морски вук”, “Мјесечева долина”, “Приче с јужних мора”.

1943. – Либан стекао независност послије укидања мандата који је од 1920. над њим имала Француска.

1954. – Умро руски правник и дипломата Андреј Јануарјевич Вишински, врховни тужилац у вријеме великих чистки које је у другој половини тридесетих година 20. вијека спровео совјетски комунистички диктатор Стаљин, односно серије монтираних политичких суђења послије којих су ликвидирани сви потенцијални Стаљинови конкуренти. За врховног државног тужиоца постављен је 1935, шеф совјетске дипломатије је постао 1949, а потом стални представник СССР у УН, а на тој функцији се и налазио када је умро.

1963. – Убијен предсједник САД Джон Фицџералд Кенеди, који је три године прије него што се нашао на мети атентатора у Даласу постао најмлађи шеф државе у америчкој историји. У Другом свјетском рату је служио у морнарици, потом накратко био новинар, у Конгрес је изабран 1947, а сенатор је постао 1952. За предсједника је изабран у 43. години живота као кандидат Демократске странке. Послије очито намјерно траљаво вођене истраге није поуздано утврђено ко је био његов убица. Као атентатор је званично означен Ли Харви Освалд, који је под крајње сумњивим околностима и сам убијен два дана касније у полицијској станици у Даласу.

1963. – Умро енглески писац Олдос Хаксли, ироничан и духовит, супериорног образовања, скептик и сатирик, кога су највише привлачили односи између образованих људи у декадентном друштву. Обиље истанчаних запажања, парадокса и духовитих излагања – при чему је запостављао фабулу и ликове – дали су његовим романима и причама есејистички карактер. Дјела: романи “Врли нови свијет”, “Јалово лишће”, “Контрапункт живота”, “Послије много љета”, “Вријеме мора да стане”, збирке приповиједака “Мали Мексиканац”, “Двије или три грације”, есеји и студије “Заједљиви Пилат”, “Музика у ноћи”, “Вјечна филозофија”, “Наука, слобода и мир”.

1972. – Предсједник САД Ричард Никсон укинуо 22-годишњу забрану путовања америчких бродова и авиона у Кину.

1974. – Генерална скупштина УН изгласала статус посматрача за Палестинску ослободилачку организацију.

1975. – Краљ Шпаније постао Хуан Карлос, два дана послије смрти диктатора Франсиска Франка, поставши први шпански монарх послије Алфонса Тринаестог, који је 1931. отишао у избјеглиштво.

1980. – Умрла америчка филмска глумица Ме Вест, која се исказала као изузетан комичар, али су је многи критичари превасходно сматрали вулгарним секс-симболом. Због улоге у представи “Секс” 1926. године у једном бродвејском позоришту, чак је осуђена на осам дана затвора. Филмови: “Секс”, “Дијамантска Лили”, “Нисам анђео”, “Клондајк Ени”, “Сваки дан је празник”, “Иди на запад, млади човјече”, “Мура Брекендриџ”, “Учинила му је криво”.

1989. – Југославија признала Републику Кореју и одлучила да с њом успостави дипломатске односе.

1989. – Предсједник Либана Рене Муавад убијен у бомбашком нападу, у којем је погинуло још 16 људи.

1990. – Прва жена премијер у историји Велике Британије Маргарет Тачер поднијела оставку послије једанаест година и шест мјесеци владавине.

1991. – Египатски дипломата Бутрос Бутрос Гали постао генерални секретар УН.

1992. – Ратни бродови НАТО-а и Западноевропске уније у Јадрану почели поморску блокаду да би СР Југославији онемогућили снабдијевање нафтом и другим стратешким материјалима.

1995. – Послије 1.253 дана блокаде Савјет безбједности УН једногласно трајно суспендовао санкције против СР Југославије.

1998. – Водећи ирански опозиционар Даријуш Форухар, отворени критичар исламских власти, и његова супруга пронађени су избодени насмрт у свом стану у Техерану.

2000. – Умро атлетичар-дугопругаш Емил Затопек звани “чешка локомотива”, четвороструки олимпијски побједник на Играма 1948. и 1952, највећи чешки /и чехословачки/ спортиста, и уопште један од највећих спортиста у историји. У каријери је поставио 20 свјетских рекорда на стазама од 5.000 до 30.000 метара.

2004. – Савјет безбједности УН усвојио резолуцију којом ће команду над мировном мисијом у БиХ од НАТО-а преузети Европска унија.

2005. – Предсједник Хришћанско-демократске уније /ЦДУ/ Ангела Меркел, прва жена на мјесту канцелара Нјемачке, званично је ступила на дужност.