Зашто људи спавају?

Сви жудимо за сном.

У просеку, сваки човјек проведе трећину свог живота спавајући.

Ипак, и даље немамо доказ и јасан одговор на питање зашто људи спавају. Сан је формално тема којом се баве научници од раних 1900-их и још увек немају апсолутно никакву идеју зашто нам је сан есенцијалан за живот.

Све што имамо су теорије.

Са еволуционе тачке гледишта, сан се чини као грешка јер смо најрањивији док спавамо, с обзиром да смо практично без свијести, али ова наизглед узалудна фаза нашег постојања има своју сврху. Иако нисмо доказали зашто спавамо, у једно можемо бити сигурни: сан је неопходан за преживљавање.

Шта се тачно догађа када спустимо главу на јастук?

Здрав сан повећава снагу ума

Колико пута сте се пробудили неиспавани?

Како је протекао тај дан?

Лоша концетрација, слабо памћење, раздражљивост и промена расположења карактеристични су за дане испуњене несаницом и лошим сневањем. Уколико ваш малишан има проблема са учењем, прво што треба да урадите је да коригујете дететов режим спавања.

У раној фази живота, сан има пресудну улогу у изградњи мождане “инфраструктуре”. Неопходно је дјеци обезбедити здрав сан како би се њихов мозак правилно развијао, стога немојте спавање узимати здраво за готово.

Дјеца не треба да гледају у плаво свјетло екрана паметних уређаја барем 1 сат прије одласка на починак, пиџама треба да буде израђена од природних материјала како би боље пријањала уз кожу малишана, а величина одеће за децу није фиксна већ је боље изабрати одјећу која је мало већа, него ону која је “кнап” и која може да их стеже.

Здрав сан повећава снагу ума као што дизање тегова гради јаче мишиће.

Бебе проводе 13 до 14 сати дневно спавајући, а око половине тог времена проводи се у РЕМ сну, фази у којој се јавља вецћина снова.

Током РЕМ фазе сна млади мозак је гради и јача синапсе – структуру која повезује неуроне једне са другима и омогуцћава им комуникацију. Након 2 и по године, примарна сврха сна прелази са изградње мозга на његово одржавање здравим, а то је улога коју задржава до краја живота.

Лоше спавање је повезано са менталним проблемима

Имам проблем са спавањем – реченица је коју већина психолога чује у ординацији.

Потешкоће са спавањем често иду руку под руку са основним менталним проблемима као што су стрес, депресија и анксиозност.

Постоји једна двосмерна веза између спавања и менталног здравља: Поремећај менталног здравља отежава сан, а истовремено лош сан доприноси погоршању менталних проблема.

Активност мозга флуктуира током спавања – повећава се и смањује се како пролази кроз различите циклусе сна.

У неРЕМ фази сна, мождана активност се успорава и долази до налета енергије, док се у РЕМ фази мождана активност убрзава што доводи до интезивног сањања. Свака од ових фаза игра улогу у здрављу мозга, омогуцћавајући боље размишљање, учење и памћење.

Довољно сна, нарочито РЕМ фазе сна, олакшава обраду емоционалних информација, а чини се да је недостатак сна посебно штетан за консолидацију позитивног емоционалног садржаја.
Недостатак сна може довести до озбиљних менталних проблема и утицати на то да емоционално доживљавање света око нас постане замрачено, што је веома карактеристично за суицидне особе.

Дакле, квалитетно спавање је темељ сваког здравог разума.

Сан омогућава несметано учење

Колико пута сте уморни заборавили очигледне ствари, попут шифре за банкомат картицу?

Мноштво доказа сугерише да губитак сна може проузроковати проблеме са меморијом, посебно радном меморијом, процесом који омогуц́ава људима да информације држе на лако доступан начин док решавају свакодневне проблеме.

Истраживања сугеришу да делови мозга задужени за различите ствари заправо спавају када нам недостаје сна, због чега се осећате споро, успавано и декоцентрисано када сте уморни.

Ипак, наш мозак одржава одређени ниво свијести док спавамо. Много је већа шанса да ћете се пробудити ако чујете своје име или звук сирене, него када су око вас насумични звукови.

Исто тако, бебе уче у сну.

Њихов мозак је прилично “заузет” ноћу, што се може видети из чињенице да се трзају док спавају, а то је показатељ да нервни систем тестира везе између мозга и мишића.

Узевши у обзир да учимо докле год живимо, јасно је да без здравог сна не може бити ефикасног учења.

Снови су неизоставни део спавања без сврхе

Која је улога сањања?

Као и код целокупног феномена спавања, и одговор на ово питање обавијено је маглом. Снови су практично халуцинације које се јављају током одређених фаза сна.

Када смо будни, наше мисли имају логику. Међутим, наши снови имају мало или нимало смисла. То је зато што емоционални центри мозга покрећу снове, а не логична подручја.

Иако нема коначног доказа, снови су уобичајено аутобиографске мисли засноване на недавним активностима, разговорима или другим ситуацијама са којима се сусрећемо у току дана.

Иако многи од нас очекују да наши снови имају неко посебно значење или предсказање, наука је скептична према тој теорији. Многи научници сматрају да су снови нуспродукт еволуције и да немају никакве користи по нас.

То наравно није спречило да се изнедре многе теорије о улози сневања, а неке од најчешћих мишљење су да снови обједињују сјећања, процесуирају емоције, изражавају наше најдубље жеље, али и страхове.

Било како било, спавање је неопходност коју смо прихватили као такву. Сан пружа емоционалну прву помоћ, обнавља енергију коју трошимо у току дана и ствара јединствени облик информативне базе помоћу које се крећемо кроз живот.

Спавање је друга страна нашег ума која коегзистира са свесношћу. Здравље, срећа и креативност произилазе из квалитетног сна, а то су све ствари за које се вриједи пробудити.