Блокаде факултета у Србији трају већ шест месеци. Док поједини факултети прелазе на онлајн наставу, студенти у блокади поручују да ће крај блокадама доћи када они то одлуче. Ова ситуација отвара питања о будућности високог образовања и политичком ангажману студената.
Премијер Србије Ђуро Мацут рекао је јуче да је задовољан дијалогом са представницима универзитета и академске заједнице и истиче да је „Универзитет у Крагујевцу практично одблокиран, а Универзитет у Нишу почиње да ради у великом капацитету“.
Истиче и да је „политички део студентских захтева у великој дефанзиви“, очекујући стабилну ситуацију у наредних неколико месеци.
О дијалогу студената у блокади са факултетима
Декан Хемијског факултета Горан Роглић каже да су студенти у блокади својим активностима друштву донели „више користи него штете“ и да декани свих факултета раде на томе да академска година не буде изгубљена.
Професорка Медицинског факултета у Београду Валентина Арсић Арсенијевић наводи да је „у реду да се студенти баве политиком, али да би у том случају требало да ослободе факултете од политичког деловања“, уз нагласак да су „направили штету“ самим тим што велики број њихових колега није могао да дипломира или заврши мастер и докторске студије.
Роглић такође подсећа на недавне разговоре представника универзитета и декана факултета са студентима у блокади високошколских установа на Саобраћајном факултету, наводећи да ће дијалог да бити настављен, уз што скорије резултате.
„Атмосфера је била коректна и на академском нивоу. Присуствовали су представници свих факултета. Надам се да ћемо пронаћи заједничко решење у циљу спаса Београдског универзитета. Најновији студентски захтев о расписивању ванредних парламентарних избора није ни разматран, а не знам чак ни да ли је још увек уврштен као званичан“, истиче Роглић, алудирајући на иницијативу коју су студенти у блокади изнели 5. маја.
Роглић није сагласан са констатацијом колегинице око настале штете, истичући значај студентских протеста и блокада у „буђењу и ослобођењу великог дела народа у Србији“.
„То су урадили својим шетњама и другим активностима. Према мом мишљењу, корист је већа од штете. Година није изгубљена и спремни смо да урадимо све како бисмо спречили да академска година буде изгубљена“, наглашава декан Хемијског факултета.
Професорка Медицинског факултета у Београду Валентина Арсић Арсенијевић сматра да су модели повратка на наставу које су од 19. маја покренули Економски и Факултет организационих наука „извидница за друге“.
„Имам озбиљне резерве према онлајн настави, посебно на Медицинском факултету. Универзитет са једне стране онемогућава да студенти слушају наставу и полажу испите, док са друге стране омогућава избор емеритус професора у тренутку када је универзитет у блокади. Будимо доследни, за то сам да сви стану, а не да једни трпе штету, а други да профитирају. На делу је академско лицемерје“, тврди Арсић Арсенијевић.
Роглић ни у овом случају није сагласан са ставовима своје колегинице са Медицинског факултета у Београду и наводи ситуацију у којој као декан Хемијског факултета није спреман да било коме потпише отказ, до чега би, како указује, дошло уколико се избори у звања не би одржавали.
„Хемијски факултет је учинио све да се на нашем факултету нормално одвијају седнице Наставно-научног већа, као и избори у звања наставника и сарадника и то сигурно не представља лицемерје. Што се тиче избора емеритуса, Сенат има календар седница, правилник о избору професора емеритуса и тим правилником је предвиђено на којој седници Сената се бирају емеритуси. Не видим ништа спорно“, сматра Роглић.
За Арсић Арсенијевић, ипак, тренутно стање на факултетима и универзитетима је одраз, како каже, политике двоструких стандарда.
„Све што је било позитивно, постало је контрапродуктивно“
На питање који је маневарски простор декана и представника факултета у конкретној ситуацији, професор Роглић указује на то да је он сужен, али да се разговори са студентима у блокади настављају.
Са друге стране, професорка Медицинског факултета тврди да су студенти најпре покренули велику анализу друштвеног стања, указујући на његове аномалије, као и да су закључно са 15. мартом, када је у престоници Србије одржан велики студентски и грађански протестни скуп, доносили позитивне одлуке.
„Све оно што су позитивно урадили, чини ми се, постало је контрапродуктивно. Имамо друштво блокада, то није позитиван термин. Нисам сасвим сигурна колико ће оно што је било позитивно бити валоризовано и на тим футуристичким изборима. Да ли ће факултети одблокирати тек онда када се заврше избори? Може да се догоди да универзитет сам себе затвори. Добро је да се студенти баве политиком, али да ослободе универзитете“, закључује Арсић Арсенијевић.
Svaka čast za dekanku Medicinskog fakulteta. Sve je upravu sto je rekla…