Романије - Љубав побјеђује! 
Бадњи дан, велики празник који претходи Божићу, носи са собом многе обичаје.
Они варирају од места до места, а један је посебно распрострањен – разбијање ораха.
Наиме, сваки укућанин треба да разбије љуску једног ораха, а плод унутра ће му открити каква га будућност чека све до следећег Божића.
Ако је језгро ораха здраво и једро, биће добра година ономе ко га је поломио, ако не, верује се да те целе године неће имати среће и да ће га сколити нека болест.
Орахе би требало бацити и у ћошкове просторије док траје Бадња вечера, јер у неким местима важе за „мамац“ за лошу енергију и зле силе, и тако штите породицу од свега лошег на овај дан.
Божићно празновање почиње 6. јануара, на Бадњи дан, традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснихи хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Домаћин рано ујутро одлази да исече бадњак, најчешће је то храстово дрвце, да би га те вечери унео у кућу и тиме означио почетак божићних празника. На Бадњи дан се ништа не износи из куће и једу се посна јела. Постоји веровање да се на овај дан не ваља свађати, као ни позајмљивати туђе ствари.
Важан смисао Бадње вечери, као празника који је посвећен породици, било је окупљање све чељади на посној трпези. Осим тога, интересантно је да је за вечеру припреман непаран број посних јела, што, како се веровало, има везе са култом предака. Трпеза се спуштала на под јер се сматрало да ће тако бити најближа душама покојника. Зато је вечера протицала у миру и тишини, а ако је ко и био завађен, Бадњег дана се морао обавезно измирити.
Неки обичаји су се у међувремену прилагодили времену и месту у којем живимо, те се данас не практикује вечера на поду, већ са стола испод којег је прострта слама.
Јеловник за Бадње вече готово никада се не мења. Од јела на столу, поред хлеба и соли, треба да се нађе и риба пржена на уљу, кисели купус, резанци с орасима, туршија, мед, вино и пребранац. Сваки део ове празничне посне трпезе има своју симболику.
Риба, као и хлеб, симболише Господа Исуса Христа, јер на грчком језику, преко кога су наши преци примили хришћанство, риба је ИХТИС, а то је скуп иницијала Исуса Христа. Со симболизује силу божанску, која чува дело божје, као што со чува хлеб и рибу од плесни и трулежи. Вино представља крв Спаситељеву којом је он на Голготи дао откуп Богу за грехе људске, док мед симболизује сладост вечног живота.
На сто се поставља божићна свећа и сито или тепсија у коју домаћица ставља четири велике румене јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и орахе. Све то симболично представља жељу за берићетом и добрим животом у кући. Пред оваквом вечером, домаћин се прекрсти, запали свећу, окади трпезу, прочита молитву Господњу и сву чељад понуди вечером, при чему се уз чаше вина дижу здравице.
Бадњак
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом уноси у кућу. Бадњак симболички представља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио.
Слама
После бадњака, у кућу се уноси слама која се посипа по целој кући. Према народном веровању слама се уносила зато што се и Христос родио на слами.
Вечера уочи Божића
Када се унесу бадњак и слама, укућани седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.
