Док већина људи, кад им је хладно, обуче додатни слој одјеће, прекрије се ћебетом или мало појача гријање, неки људи доласком хладнијег времена доживљавају и непријатно искуство константе хладноће.
Просјечна нормална тјелесна температура човјека је 36,6 Целзијуса, али може да варира и до 0,5 степени горе-доле.
Како дан одмиче, температура се природно мијења – врхунац је око 18 сати, а затим поново пада у раним јутарњим сатима. Ако вам је хладно јер је напољу температура пала за 10 степени – то је нормално, али ако се тресете док је свима око вас пријатно – то може да буде знак упозорења да нешто није како треба.
Премршави сте
Ниска тјелесна тежина може довести до тога да вам је знатно хладније. Кад сте много мршави, недостаје вам одговарајући ниво тјелесне масти који је “изолатор” тијела од хладне температуре. А кад прескачемо калорије и не једемо редовно, успоравамо метаболизам, што доводи до тога да он не производи довољно тјелесне топлоте.
Поремећај рада штитне жлијезде
Интолеранција на хладно је такође на дугој листи здравствених проблема које ствара ова жлијезда. Ако вам је стално хладно, могуће је да вас мучи хипотиреоза, што значи да штитна жлезда не лучи довољно хормона. Ако га нема довољно, метаболизам се успорава и спречава тијело да производи довољну количину топлоте. Други знакови ове тегобе су: проређена коса, сува кожа и слабост.
Анемија
Низак ниво гвожђа у крви је често разлог хроничног осјећаја хладноће. Наиме, гвожђе је кључни минерал који помаже црвеним крвним зрнцима да преносе кисеоник кроз тијело, што значи и да доводе топлоту и друге хранљиве састојке у сваку ћелију нашег система. Без довољно гвожђа, црвена крвна зрнца не могу ефикасно да раде свој посао, због чега дрхтите од хладноће.
Мањак сна
Због лошег сна смањује се активност у хипоталамусу, дијелу мозга одговорном и за регулисање тјелесне температуре.
Дијабетес
Дијабетес који се не контролише може да узрокује дијабетесну нефропатију, што је константни напад на нерве који осигуравају осјећаје у рукама и ногама. Тада можете осјећати утрнулост и понекад болове у екстремитетима, а с обзиром на то да су ти нерви одговорни и за слање поруке мозгу у вези осјећаја температуре, руке и ноге могу бити хладне. Дијабетесна нефропатија се развија постепено, па можете бити потпуно несвјесни њеног постојања. Али ако болујете од дијабетеса, или имате симптоме болести (прва три су обично учестало мокрење, осјећај умора и повећана жеђ), посјетите лекара.
Недостатак витамина
Зимогрожљивост може да изазове и недостатак витамина Б12, који се може наћи у намирницама животињског поријекла и има велику улогу у смањивању осјећаја хладноће. Тијелу је потребан витамин Б12 да би производио црвене крвне ћелије које преносе кисеоник. Недостатак овог витамина може довести до проблема са анемијом, смањеним бројем еритроцита и на крају – хладноћом.
Лоша циркулација
Уколико су вам стопала и руке увијек ледени, а остатак тијела нормалне температуре, онда имате проблема с крвотоком, односно због одређеног проблема крв не долази до екстремитета. Срчане болести могу бити узрок, јер ово указује на то да срце не пумпа крв ефикасно, или блокада артерија спречава крв да дође до прстију. Иначе, на циркулацију негативно утиче и пушење, пише Стил.
