
Снежана и Младен Марковића створили су дом само осам километара од Сокоца у малом селу Маргетићи.
На малом простору створили су праву идилу. Снежана Марковић се прије 14 година удала за Младена и одлучила доћи живјети на село. До тада се није бавила пољопривредом и сточарством, али временом је научила тај посао и ужива у њему.
Данас има своју малу фарму животиња, а како је казала, мир на селу не би замијенила за град и буку.
– Када сам се удала дошла сам на село да живим. Село је од града удаљено неких седам, осам километара, али је промјена у начину живота. Поготово за мене јер прије брака нисам посјећивала село, а нисам имала и баш пуно сусрета са животињама – испричала је Снежана.
Када је дошла на село, пољопривредом и сточарством су се бавили свекар и свекрва. Међутим, након њихове смрти, посао је пао на Снежану и Младена.
– Младенова мајка и отац су имали нешто стоке, али су то они радили. Нама су то више били као неки љубимци, дјеца и ја смо их знали мало помазити, и то је то. Међутим, када су преминули, ми смо наставили с тим послом. У посљедње четири године почели смо и да проширујемо посао. Сада се фактички тиме бавимо и од тога живимо – истакла је Снежана.
На фарми је седам музних крава, 30 оваца, а како је сезона јагњења, стадо ће расти. Ту су и кокошке, пси, мачке…
– Ово је као и сваки посао, некада је тешко, а некад није. Међутим, када се добро организујеш, онда и стижеш све. Али, има тешких тренутака. То су жива бића и мораш стално да се бринеш о њима, да их обиђеш, храниш – појаснила је Снежана.
Посао никада не стаје, током сваког годишњег доба има посла. Љети се прикупља храна, а зими се троши.
– Константно има посла, али не бих мијењала живот на селу за онај у граду. Како пролазе године, тако сам се и навикла на овај живот. У граду имам стан и идем тамо, али више није то то. Село сам више завољела. Волим природу и животиње. Неки кажу да је овдје самоћа, али то је уствари мир. Организујеш своје вријеме, животни простор – казала је Снежана.

Поручила је да се од посла на селу може живјети.
– Више рада доноси и више пара. Може се живјети од овога. Можда бих се могла бавити и неким другим послом, али ово не бих могла напустити – поручила је Снежана.
Жеља овог брачног пара је да прошире објекте и капацитете стоке. Послове на имању лако су расподијелили, оне теже физичке обавља Младен, а Снежана се више брине око хигијене млијека, исхране јањади и телади на флашицу.
Међутим, као и свака жена и мајка, обавеза има и око куће и дјеце који су школарци, али уз добру организацију све стижу.
– Супруг устаје раније, он је више за физичке послове, чишћење простора, а након тога се и ја укључујем. Устајем око седам ујутро. Када увече обавимо све послове, онда долази вријеме за нас – излазак до града или кућна варијанта – рекла је ова млада и насмијана жена.