Ако питате обичне грађане Добоја гдје нестадоше фирме попут „Трудбеника“, „Пољоремонта“, „Радника“, „Босанке“, фабрике далеководних стубова, „Модекса“, „Монтаже“, „Хемопродукта“, „Ентеријера“ и других, рећи ће вам да их је „појела“ приватизација, извлачење пара и богаћење појединаца.
Добој, пријератни центар регије која је обухватала осам општина, био је носилац привредног развоја овог дијела Босне и Херцеговине.
Ујутру би радним данима, што аутобусима, што возовима на радна мјеста у бројне и успјешне добојске компаније стизале готово четири хиљаде људи.
Стизали су из Модриче, Шамца, Брода, Маглаја, Тешња, Теслића, Оџака и Дервенте и зарађивали хљеб.
Данас стотине радника из Добоја на посао путују у Тешањ, Јелах, Грачаницу, да зараде плату и обезбиједе егзистенцију својим породицама.
Шта се десило с препознатљивом добојском привредом, великим и успјешним производним компанијама које су нестали бестрага, а хиљаде радника остале без егзистенције и посла.
Ако питате обичне грађане Добоја гдје нестадоше фирме попут „Трудбеника“, „Пољоремонта“, „Радника“, „Босанке“, фабрике далеководних стубова, „Модекса“, „Монтаже“, „Хемопродукта“, „Ентеријера“ и других, рећи ће вам да их је „појела“ приватизација, извлачење пара и богаћење појединаца.
Док су имали снаге, радници су се борили да сачувају фабрике и своја радна мјеста.
О томе у Добоју слабо ко хоће да говори. Одговоре, барем неке, дао је Сејфудин Камарић, пријератни банкарски менаџер и привредник у Добоју. Знао је како „дишу“ пропала добојска предузећа.
Успјешно пословали
– Тврдим да је Добој, као центар добојске регије с још осам оптина имао изузетно развијену привреду, металску, дрвопрерађивачку, прехрамбену, текстилну индустрију.
Сам „Трудбеник“ запошљавао је 1.350 људи и производио компресоре, пнеуматику, ту су биле и грађевинска компанија „Радник“, „Босанка“ фабрика за прераду поврћа и воћа, фабрике намјештаја „Развитак“ и „Ентеријер“, Творница далеководних стубова и друге компаније које су запошљавале готово 14 хилљада радника и све успјешно пословале.
Зна се да је данас град Добој привредно готово мртав град, да више од пет стотина Доболија, умјесто у свом граду, у својим фабрикама, путују у Тешањ, Јелах, Грачаницу, Оџак у потрази за послом и егзистенцијом. Политика, приватизација и неспособни кадар дохакали су некад успјешним фирмама – рекао је Камарић.
И компаније које су биле на путу опоравка, као фабрика намјештаја „Ентеријер“ у Которском, гдје је требала бити турска фабрика за производњу јестивог уља и која је требала запослити 150 људи, данас је закључана.
Помпезно најављивана нова, најмодернија и на Балкану највећа фабрика за прераду поврћа и воћа „Босна Бенкос“, на мјесту бивше касарне у Шеварлијама, која би запослила приближно 400 радника, такође је у ланцима и катанцима.