Романије - Љубав побјеђује! 
Општине на истоку Републике Српске њен су најмање развијен дио. Осмаци са буџетом од око три милиона марака и становништвом које једва чека да оде једна су од тих општина. Пољопривреда која је некада била основни извор прихода за већину породица, данас се, због немогућности пласмана производа, гаси. А радних мјеста, осим оних која су већ попуњена у згради Општине, ни на видику.
Општина Осмаци у 2025. годину ушла је као изразито неразвијена општина. Због лошег стања све је више оних који размишљају о одласку. Зато се и број становника смањује. Према попису становништва из 1991. године, овде је живјело нешто мало више од 7000 становника. Према последњим подацима Републичког завода за статистику у Осмацима живи око 5200 становника.
Незванично тај број је мањи, јер овде једва да живи 3000 људи, кажу мјештани.
Међу онима који се боре да остану у Осмацима је и Костадин Симић. Он се из Италије вратио прије двије ипо године. Након што је основао породицу почели су га вући корјени те је пожелио обновити дједовину. Међутим оно што га је дочекало, каже, горе је него када је прије скоро 30 година, као дијете, отишао одавде.
-Нема фудбалскиг терена, нема пута, пут је пропао. Немамо пута до општине.
Немамо дежурног доктора. Ја имам своју бебу малу, имам дијете од годину и осам мјесеци, ја њу морам возити у Зворник кад добије температуру. Докторица ради до десет сати и то је то. Немамо апотеке, немамо маркета, морамо ићи у Калесију да се подмирујемо. Од свих смо заборављени, као да не постојимо, каже Симић.
А било је обећања да ће се радити и градити. Мјештанима је обећна саобраћајница, фудбалски терен, фабрика за прераду угља, радна мјеста. Но од обећања није даље одмакло.
Костадин Симић себе и своју породицу не види у овом мјесту. Све су прилике каже да ће и он поново пут под ноге.
На жалост, ја сам се вратио баш због тога, јер сам видио себе овде, видио сам своју будућност, али овде нема никакве перспективе за живот младих. Сви одлазе.
Предсједник Додик је овде био 2006. године и од тад је обећао двије траке Осмацима, никада их није урадио. Сви који долазе на власт и СДС је био на власти десет година и они су обећавали двије траке. Јер ми патимо за тим, сви мјештани. Јер не можеш доћи до главног пута како треба. Удеси, лупање аута, објашњава Симић.
А прелијепа, чиста природа више није довољан разлог да се овдје остане.
Да многи размишљају као Симић потврђује и чињеница да је све мање ученика у Основној школи Алекса Шантић у коју је тренутно уписано 180 ученика.
Број ученика опада у односу на те неке претходне периоде. Некада у овој школи било је и по 300 и нешто ученика, у периоду 2006-2007. године. Тако да опада. Било је 350 отприлике. Када сам 2016. дошла у ову школу, на мјесто професора географије тад је било 230 ученика 2016-2017. А сад имамо 180, каже Милица Смиљанић, директорица Основне школе Алекса Шантић.
Како промјенити слику празних улица, незапосленост, пропадање пољопривреде те привући људе назад у овај крај руководство Општине Осмаци није жељело објаснити. Посјетили смо их у току радног времена но начелника Радана Сарића није било, а остали сарадници нису жељели пред камеру.
Тако нисмо сазнали да ли ће се и када радити путна инфраструктура. Шта је са најављеним отварањем фабрика у овом мјесту. Питања смо послали и писаним путем, али ни ту није било одговора.
Тако, између осталог, нисмо добили информацију да ли и колико Влада РС издваја средстава за ову општину и да ли је било планираних инвестиција у прошлој или у овој години.
Нисмо сазнали да ли предузетници или пољопривредници овог краја имсју подршку управе и колика је она и шта се ради да пољопривреда оживи. Нисмо сазнали ни колико је предузетничких радњи радило у прошлој, а колико у овој години. Чини се једва неколицина упорних још није ставила кључ у браву. Кафић, кладионица и пекара.
