Током посјете предсједника Кине Си Ђинпинга Москви поводом обиљежавања 80. годишњице завршетка Другог свјетског рата, који Русија обиљежава Дан побједе, он и руски предсједник Владимир Путин су рекли да “одређене земље покушавају да искриве резултате побједе у Другог свјетског рата“.
Ово је Сијева једанаеста посјета Русији откако је преузео дужност 2013. У четвртак су он и Путин разговарали скоро четири сата, називајући један другог блиским пријатељем.
Путин је најавио и долазак у Кину на јесен, гдје ће бити обиљежен пораз Јапана у Другом свјетском рату. Заједничка изјава отишла је даље него раније, директно оптужујући Сједињене Америчке Државе, преноси б92.
„САД и њихови савезници покушавају да прошире НАТО ка азијско-пацифичком региону, стварајући затворене савезе и покушавајући да придобију земље у региону за њихову ‘индо-пацифичку стратегију’, подривајући тиме мир, стабилност и просперитет у региону“, наводи се у саопштењу.
Кина годинама дијели мишљење Русије да ширење НАТО-а угрожава безбједност. Такође су рекли да “једностране мјере принуде, укључујући економске санкције које заобилазе Савјет безбједности УН, крше Повељу Уједињених нација и међународно право и подривају глобалну безбједност“.
Кина је годинама у трговинском рату са САД, започетом доласком Доналда Трампа на власт, и тај сукоб потреса свјетска тржишта. Кина и САД треба да одрже почетне разговоре овог викенда како би смириле тензије. Истовремено, САД врше притисак на Русију да пристане на мировне преговоре у Украјини.
Сусрет кинеског и руског лидера још једном потврђује колико су њихови односи блиски и колико се виде као противтежа америчкој доминацији. Си је ове недјеље рекао и да је Други свјетски рат представљао “ослобођење Тајвана“ и његов “повратак Кини“.
Иако Комунистичка партија Кине сматра Тајван дијелом своје територије, никада није владала острвом – власти Републике Кине повукле су се тамо 1949. након пораза у грађанском рату. Кина и даље тврди да ће силом анектирати Тајван ако буде потребно, а Си види рјешавање тог питања као дио свог политичког насљеђа.
У саопштењу се такође наводи да Русија „чврсто подржава мјере Кине за заштиту суверенитета и територијалног интегритета и постизање националног уједињења“.
Иако Кина и Русија немају формални војни савез, њихова интензивна војна сарадња све више забрињава. Према пројекту „Чајна Пауер“, само прошле године одржали су чак 14 заједничких војних вјежби. Кинеска почасна гарда учествоваће и на војној паради у Москви, која се одржава данас – први пут од 2015. године.
