Романије - Љубав побјеђује! 
Градске улице затрпане смећем, а у околним селима и шумама дивље депоније, којих има и усред водозаштитне зоне. То данас изгледа Соколац, општина на Романији, чувеној по лијепој природи и бистрој води.
Соколац је, дакле, снашла судбина с којом већ годинама кубури, на примјер, мала и идилична Билећа, а то је пропаст локалног комуналног предузећа.
– На Сокоцу 2 недјеље нико не одвози смеће, подавићемо се од смрада, кренуће зараза. Комунално предузеће је у минусу, немају ни гориво да успу у камионе, али битно је да су добили још једног директора – поручује један читалац Српскаинфо са Романије.
Према писању локалних медија, Јавно комунално предузеће “Соколац” је прекинуло или драстично смањило услуге, због финансијских проблема.
Рачуни овог предузећа су већ други мјесец у блокади, па касне и плате. Када је радницима обећана исплата, они су у почели одвозити смеће, али успореним темпом, а отпад се у међувремену нагомилао.
Резултат: препуни контејнери и бројне дивље депоније од центра града до шуме надомак Биоштице, изворишта са којег се скоро цијела Романија снабдјева питком водом.
Депоније ничу и надомак Кнежине, родног села Халида Бешлића, и изворишта Кнежак, којем је посвећана чувена севдалинка са рефреном „хеј, само да ми је, хладне воде са Романије!“.
Љиљана Хаџистевић живи у Србији, али често посјећује Соколац и воли Романију. Када је за Васкрс посјетила овај градић, толико се шокирала призорима које ја затекла, да је најавила да ће, ако општина не одреагује “случај пријавити предсједнику Републике” и о свему обавијестити медије.
– Соколац је лијеп градић, нисам била од прошлог љета, данас кад дођох, па остадох у шоку, од количине ђубрета. Колера вам куца на врата. Зар Васкрс тако дочекујете? Брука и срамота, брука је и што не одвозите ђубре из околних села, у Бијељини камион долази 1 недељно у село удаљено 16 километара. Зар нисте у стању одвести ђубре – написала је Љиљана у отвореном писму Општини Соколац.
Проблеми у комуналном предузећу у Сокоцу нису од јуче. Бројне афере и политичке сплетке водиле су комуналце у пропаст, а СДС и СНСД су се међусобно оптуживали за то.
Криза је кулминирала након смјене на валсти, у октобру прошле године, када је дугогодишњи начелник општине Милован Бјелица (СДС) изгубио од директора локалног Шумског газдинства Страхиње Башевића (СНСД).
Нова власт, како тврде СДС-овци, не плаћа рачуне, како би могла “бивше оптуживати за лоше пословање”. Стара власт је, како тврде СНСД-овци, још прије њиховог доласка уништила је комунално предузеће.
А смеће се у међувремену гомилало.
Питање је, међутим, да ли је овај примјер са Романије само посљедица политичког препуцавања странака, и локалних корупцијских афера, или је дио једне шире слике катастрофалног управљања отпадом у Републици Српској.
Стручњаци већ одавно упозоравају да се ова проблем, који је из године у годину све израженији, гура под тепих, те да се у Републици Српској отпадом, у ствари, не управља, него се он, у најбољем случају, само одвози из насељених мјеста и гомила на депонијама, без рециклаже или другог начина збрињавања.
Како истиче Душица Пешевић, професорица Природно математичког факултета у Бањалуци, која се годинама бави депоновањем отпада у Републици Српској, каже да су и малобројне регионалне депоније суочене са проблемима.
– Регионална депонија у Бијељини се налази близу града и убрзано се шири, што изазива проблеме. Регионална депонија у Зворнику има проблем што је далеко од општина које би ту требале да одлажу отпад. Превоз је за мање општине често прескуп. Тако и Кнежево има проблем са трошковима одлагања отпада на депонији у Рамићима код Бањалуке – каже Душица Пешевић.
Соколац нема тих проблема, депонија Рудине код Рогатице је релативно близу, а одлагање отпада се плаћа симболичних 9.000 КМ мјесечно.
Ипак, и уз такве услове, успјели су да накарикају близу 100.000 КМ дуга, само по овом основу.
