Романије - Љубав побјеђује! 
Док се предсједник СДС Милан Миличевић, суочава са судским процесима, а Градска управа у Бијељини, на челу са Љубишом Петровићем, готово да има претплату на инспекцијске контроле, поставља се питање: да ли смо свједоци политичке офанзиве, која би требало да заврши дестабилизацијом политичких неистомиљеника до избора идуће године?
Иако је чињеница је СДС посљедњих година и те како политички ослабио, чини се да и даље постоји страх од њиховог потенцијала да мобилишу незадовољство.
Ваљало би подсјетити да је Миличевић недавно прилично амбициозно говорио о плановима за Опште изборе, па најавио да ће СДС имати кандидата за предсједника, а можда и за члана Предсједништва.
Случајно или не, “влада у сјени”, чије је формирање иницирао управо СДС као одговор на лоше резултате ове актуелне, на челу са Радованом Вишковићем, ових дана, када би требало да буде представљена, стоји у сјени привођења, саслушања, пуштања на слободу.
И није ово Миличевићу, да напоменемо, први судски процес. У два случаја је ослобођен, у трећем је поступак обустављен због непостојања доказа. Исход овог посљедњег и даље се чека, али чињеница је да му није одређен једномјесечни притвор, што је био захтјев тужилаштва.
Ни његовом страначком колеги Петровићу, који се, што смо навели на самом почетку текста, нашао под лупом инспекције, није страно бити пред истражним органима. Он је у јануару ове године приведен по налогу ОЈТ Бијељина због сумње у злоупотребу службеног положаја или овлаштења. У притвору је провео један дан, због чега су одржани протести грађана, након којих је пуштен.
Концем прошле године, саслушан је и начелник Модриче Јовица Радуловић, на основу анонимне пријаве, која га терети за давање мита у циљу формирања скупштинске већине.
Таргетирање кључних људи ове странке, није тек изолована епизода, него, према мишљењу саговорника Српскаинфо, дио шире стратегије: криминализуј опозицију, обесхрабри гласаче, преузми локалне центре моћи.
Чињеница је да свако треба да сноси одговорност за своје поступке, ако се испостави да је радио то и то. Свако, а не понеко.
Шта ћемо с актерима афере “Два папка”, која је узбуркала јавност 2014. године? Шта ћемо с милионским губицима у јавним предузећима, институцијама, установама, које овдашња власт, “лијечи” повременим смјенама директора?
И да ли је СДС, заиста, највећи проблем у Републици Српској? Јер, ако је судити по саслушањима, судским процесима и оптужбама, лако би се дало помислити да јесте.
Жилава партија
Политиколог Велизар Антић каже да власт у Српској јако добро зна да јој највећа опасност пријети од СДС и да, из то разлога, на све могуће начине покушава да ослаби ову партију.
-То раде годинама уназад. Међутим, видимо да је ова партија изузетно жилава, јер је упркос жестоким нападима, како међународне заједнице, тако и власти у Републици Српској, успјела да се одржи и да остане друга најјача партија у Српској. Ја сам увјерен да ни једна друга политичка партија у Српској не би уопште постојала да је прошла кроз све ове нападе кроз које је прошао СДС у претходних тридесетак година – каже Антић.
Сматра да су посљедњи напади на СДС припрема за предстојеће изборе.
-Власт оваквим нападима покушава да, што је више могуће, отежа рад СДС. Сви ови процеси који су покренути изгледају као да је највећи проблем у Српској СДС и да Тужилаштво своје постојање оправдава контролишући само ову странку. Поред огромне корупције на свим нивоима и у свим областима, просто невјероватно изгледа чињеница да ни једна друга странка нема неког високог функционера који је под лупом Тужилаштва, док се, са друге стране, функционери СДС налазе под провјером. Све ово јасно упућује на закључак да се ради о политички мотивисаним процесима и коришћењу институција Српске, у овом случају Тужилаштва, у одбрану власти са једне стране и напада на највећу опозициону партију са друге стране – сматра Антић.
Опозиција по мјери
Политички аналитичар Младен Бубоњић каже да, уколико узмемо у обзир досадашња дешавања, можемо посумњати у то да су напади на функционере СДС обрачун са политичким неистомишљеницима.
– У контексту обрачуна из неке матрице коју власт у Републици Српској годинама примјењује, можемо да претпоставимо да и ово има везе с тим. Од отимања или пребацивања посланика у своје редове, афере “два папка”, за коју нико није одговарао, до разбијања странака и формирања странака по својој вољи. Постоје спекулације да власт одавно ради на формирању опозиције по својој мјери – каже Бубоњић.
Каже да је важно поменути и медијски линч према опозиционим лидерима.
– Није било експлицитних наредби, али је створена таква атмосфера линча, гдје смо свједичили нападима на опозиционе лидере. Углавном су то вербални напади, али сјетимо се напада на имовину Небојше Вукановића – истиче Бубоњић.
