Недалеко од опустелог села Жеравице у општини Хан Пијесак, скривен у шуми, низ стене се обрушава слап Скакавац, до кога су после четири деценије дошли шумари, а потом планинари и туристи.
Зарастао у шумско растиње, водопад Скакавац је пуне четири деценије, у атару опустелог романијског села Жеравице, био скривен од људи попут Трнове Ружице. Први су до њега 2023. године дошли шумари. Потом је група ентузијаста направила стазу и мост до ове природне атракције коју већ другу годину заредом посећују планинари, а одскора стижу и туристи.
Водопад се налази у шуми Тисовац, на 20. километру од Хан Пијеска према Олову. Настаје од истоименог бистрог планинског потока дугог око 100 метара који се обруши низ стене и сигу у речицу Варошницу, а она се потом улива у Ступчаницу.
Заборављен у вихору рата
У вихору рата у Босни крајем 20. века остао је заборављен, а онда је захваљујући интернету и друштвеним мрежама преко ноћи постао популаран или како то данас воле да кажу – виралан. Томе је кумовао Цвико Тодић, председник Планинарско-еколошког друштва „Височник” са Хан Пијеска. Он је снимак ове водене атракције поставио на изузетно посећену страницу „Горштак.хп”.
– Причао ми је о водопаду другар Гордан Голијан. Видео сам га први пут 2015. године с видиковца изнад села Жеравице. Бео, бучан, пенушав, сливао се с велике висине. Мало је чак и мештана општине знало за овај драгуљ. А онда се испоставило да је описан у књизи, коју сам нашао у овдашњој библиотеци „Бранко Чучак”, која није случајно проглашена за најбољу у Републици Српској са више од 37.000 наслова и 102 године трајања. У Програму дугорочног развоја Хан Пијеска из 1975. године на 300 страна све је пописано од локалитета, фауне, флоре, историјских знаменитости. Све лепо испланирано, а видимо колико је остварено. Тадашњи урбанистички план је обухватио и село Жеравице, као и природни феномен Скакавац, коме смо се ми дивили као „новооткривеном” – до њега је било планирано стазу трасирати – прича Тодић.
Острво плаво-белих контраста
Он додаје да је пре две године с колегама шумарима пописивао дрвеће за потребе Шумског газдинства „Височник” у близини водопада.
– Тада сам први пут дошао до Скакавца, леденице висе око њега, он шушти, десетине изваљених стабала. Водопад има балдахин, тако да смо могли да прођемо испод слапа – присећа се Тодић, покретач акције да се прокрчи стаза до водопада и организује планинарски слет. С пет истомишљеника, ентузијаста, прионуо је на посао. Направљен је мост преко Сочанице, степенице, клупе, маркирана стаза, постављене табле и путокази.
– Уређена је стаза до водопада. Просечена је траса комплетно, део стазе усечен и буквално направљен пут. Сига је порозна, лако се обрађује, па смо у њој усекли лопатама степенице. Изграђен je један мостић и сада од Варошнице до Скакавца – не треба више од 10 минута. Било је и проблема – умало река није однела нови мост, али све се решило и на крају кад смо чули задовољне коментаре учесника само смо констатовали да је вредело – каже саговорник.
Захвалан је свим људима и фирмама који су помогли да се планинарски слет одржи.
– Циљ сваког нашег слета који организујемо је промоција једног од месних подручја општине Хан Пијесак. Почетак овогодишњег, осмог по реду, био је у селу Жеравице. Прво смо се упутили до водопада, затим смо посетили новосаграђену Цркву Светог Илије. Прошле године је било 250 учесника, а ове смо очекивали да их дође више од 300, али је киша преполовила број учесника. На стази је било 150 планинара из 16 друштава – каже Тодић.
Препричава како је освануо леп дан, без кише, а водопад је, каже, био као Нијагара – киша која је падала претходних дана је помогла да слап набуја. Учесници су имали прилику да присуствују и часу из историје. Полицајац Манојло Мировић, познат по својој љубави према историји, испричао је присутнима како је оближње село добило име и када је опустело.
– Село Жеравице опустело је на Илиндан, другог августа 1993. године, тада су све куће попаљене, а становништво избегло и расуло се по целом свету почевши од Хан Пијеска, па до Америке и Аустралије. Ово је, сматрају историчари, најдужи период како је село, које се помиње у турским документима из 1468. године, пусто – рекао је Мировић.
Он је подсетио и да се до половине 15. века овде вадила руда и прерађивала у рударским пећима – било је пуно варница, жеравица… У Дубровачком архиву је уговор из 1492. године с описом како се прерађивала руда, како је спирана у реци Варошници и топила док се не добије челик. Део челика се прерађивао у оружје и оруђа, а део се у виду полуга возио до Олова, где је била царина, одатле за Дубровник и даље до Шпаније, Сирије и Египта.
Густа букова шума, исечена је за потребе рударских пећи.
У Жеравици некад било 200 становника
Село Жеравице, старо бар шест векова, пре минулог рата имало је више од 200 становника, а данас у њему стално живе две повратничке породице. У Цркви Светог Илије, коју су саградили некадашњи становници села, прва литургија служена је 2017.
Треба додати да су учесници планинарског слета дугог 12 километара, међу којима је најмлађа била четворогодишња Евгенија Голијан, уживали и у изврсном пасуљу који је скувао Синиша Маринковић из Власенице.
– Где прође планинарски слет, ту се праве викендице, развија туризам – наглашава.
Пиштаљка за медведа
Само недељу дана после слета, до Скакавца је стигао први аутобус излетника из Сарајева.
– Водичи су им били седмогодишња Софија и петогодишњи Његош Петровски. Њихов деда је дошао из Македоније као војно лице на службу у Хан Пијесак, ту остао, закућио…
Водичи Софија и Његош
Софија је носила пиштаљку, знатижељним туристима није било јасно зашто све време пишти – „Плашим медведе”, одговорила је.
– Медведа у овом крају има колико хоћете. То је најстрашљивија животиња – само му треба дати до знања да си ту, тапшањем, певањем, пиштаљком – појаснио нам је Тодић не кријући наду да би природне лепоте могле да оживе овај крај бар у туристичком делу.
