Посебна сједница Народне скупштине РС, 23. у овом сазиву, заказана је за први јул, а бавиће се стањем у којем се тренутно налазе јавна предузећа.
Необично, али владајућа већина у Републици Српској прихватила је иницијативу опозиционих посланика и сазвалу сједницу са само једном тачком дневног реда, међутим, према информацијама Гериле, постоји велика могућност да се ова сједница уопште и не одржи.
Незванично сазнајемо да ће приликом гласања о дневном реду посланици владајућих странака бити суздржани или чак против овог дневног реда, тако да би практично сједница могла завршити на самом почетку.
С обзиром да је већ најављена и нова редовна сједница, она ће почети одмах након посебне сједнице.
Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Мирјана Орашанин изјавила је кратко за Герилу да је и она чула за калукације да дневни ред не добије подршку.
„Постоји та могућност да владајућа већина неће дозволити да се расправља о раду јавних предузећа, с обзиром да они управљају њима и знају колико је лоше стање и због саме чињенице да је сав криминал сконцентрисан у јавним предузећима“, изјавила је Орашанин.
Иначе, иницијатива за одржавањем посебне сједнице НСРС појавила се након састанка представника опозиционих партија у фебруару ове године, а било је и одређено да ће неколицина посланика урадити свеобухватну анализу свих јавних предузећа у Републици Српској.
Ипак, према ријечима Мирјане Орашанин, то је било немогуће урадити, с обзиром да највећи број јавних предузећа крије податке о свом пословању, те нису доступни извјештаји о њиховом раду.
„Сва предузећа која су у статусу акционарских друштава, а ту су сва предузећа гдје Република Српска има своје власништво, имају обавезу да јавно објављују своје извјештаје о раду на сајту Бањалучке берзе, као и ревизорске извјештаје. Међутим, подаци су за сада јавни само за три предузећа: Електропривреду, Жељезнице и Шуме Републике Српске. Међутим, кад је ријеч о ревизорским извјештајима, само су Жељезнице Републике Српске објавиле ревизорски извјештај за 2024.годину“, каже Орашанин.
Додаје да се због тога не могу урадити објективне анализе, а да су за поједина предузећа задњи доступни ревизорски извјештаји за пословање у 2021. и 2022.години, као и да је стање у три највећа јавна предузећа веома алармантно, што се види и у материјалу који је посланицима достављен и о којем ће расправљати.
Губици три предузећа већи од пола милијарде
Наиме, у документу се наводи да је укупан губитак Шума, Жељезница и Електропривреде око 550 милиона марака.
„Ово предузеће је прошлу годину завршило са губитком од око 25 милиона КМ, чиме се акумулирани губитак Жељезница РС попео на око 312 милиона КМ. У Жељезницама РС је запослено више од 1800 радника, а плате углавном касне. Недавно је забиљежено велико незадовољство радника, када плате нису исплаћене за Васкрс, 20.априла, али су у исто вријеме набављене скупе и луксузне лимузине за руководиоце“, наводи се у дијелу документа који је посвећен Жељезницама.
Када је ријеч о Шумама РС, констатовано је да иако предузеће управља са укупно више од 1,3 милиона хектара шуме, на крају прошле године су имали губитак од око 14 милиона КМ, краткорочне обавезе од 100 милиона и дугове према добављачима од око 27 милиона КМ.
„Губитак из ранијих година је око 45 милиона, а укупан „минус“ се креће око 200 милиона КМ. Највећа опасност за ово предузеће је изразито висок ниво краткорочних обавеза, које су више него дупло веће од капитала предузећа. Кредит од 15 милиона КМ, који је одобрен Шумама РС у марту, за неисплаћене доспјеле обавезе само је „кап у мору“ и неће ријешити ниједан од постојећих проблема“, наводи се о стању у овом предузећу.
Такође, констатује се и да је Електропривреда РС планирала добит у 2024.години од 46 милиона марака, а на крају пословала са губитком од 30 милиона КМ.
„Дошло је до огромног пада у производњи струје, као и у инвестицијама. Ово предузеће прате бројне афере око сумњивих јавних набавки, разних манипулација у скоро свим предузећима, саставним дијеловима Холдинга, као и неке незамисливе активности, попут плаћања мултимилионских маркетиншких уговора, иако се ради о монополском предузећу, који на тржишту нема конкуренцију“, наводи се у информацији достављеној посланицима.
Аутори закључују и да је ситуација у јавним предузећима директан одраз стања у друштву и лоше, коруптивне и неефикасне власти.
Топић: Тешко је очекивати да ће власт пустити да се прича о криминалу
Политички аналитичар Тања Топић каже да нико више и не крије да су јавна предузећа плијен који раздијеле коалициони партнери који партиципирају у власти.
Како је рекла, тешко је чекивати да ће бити довољно руку које ће тачку о јавним предузећима ставити на дневни ред.
„Разлог је врло прагматичан. Ми смо већ сада готово ушли у изборну кампању за предстојеће изборе. Ми наравно кроз медијска извјештавања имамо доста слика која су разоткрила размјере пустошења и пљачканња, девијација, корупције која су присутна у јавним предузећима. Наравно да је тешко очекивати да ће владајућа коалиција и власт допустити да се та слика још појача и оде у јавност кроз евентуалну расправу у НСРС“, изјавила је Топић за Герилу.
Према њеним ријечима, и ако би дошло до такве расправе у скупштинској сали, посланици власти ће проблем поставити из сопствене перспективе, која ће бити потпуно изокренута и пребацити пажњу на друге теме.
„Ми смо у претходих пар мјесеци видјели врло наглашене афере које се везују за актуелну власт. Видјели смо питање Виадукта, али сад видимо да данас о Виадукту више нико не говори. Видјели смо да је спектакл пребачен на другу страну, као што је питање хапшење Милана Миличевића. Зато се о тешким аферама које се мјере стотинама милиона сада уопште не говори“, закључила је Топић.
Иначе, ни сами посланици који треба да расправљају о овој тачки, немају информацију ни о тачном броју јавних предузећа у Републици Српској.
Тако је, према неким процјенама између 200 и 300 јавних предузећа. Око 40 њих је у власништву Републике Српске, а највећи дио њих је у власништву локалних заједница.
