Привредници и компаније из Босне и Херцеговине могли би се ускоро суочити с озбиљним проблемима на тржишту Европске уније и то због административне баријере коју домаће власти годинама игноришу.
Наиме, од прошле седмице у Хрватској је на снази правилник који омогућава искључивање фирми из БиХ из процеса јавних набавки, а сличан тренд већ се назире и у другим земљама ЕУ.
Тврди ово посланик СДП у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Саша Магазиновић.
Он истиче да се у позадини овог проблема налази чињеница да Босна и Херцеговина није потписница Споразума о јавним набавкама (ГПА) Свјетске трговинске организације (СТО), што практично значи да фирме из БиХ немају гарантован приступ тржишту јавних набавки држава чланица ЕУ.
Магазиновић упозорава да би посљедице могле бити огромне, посебно за секторе који су највише ослоњени на пројекте из ЕУ, као што су намјенска индустрија, енергетика, грађевинарство и цестоградња.
– Компанијама из БиХ пријети драстично сужавање тржишта, а најуспјешније међу њима би могле бити приморане да своје сједиште премјесте ван земље како би уопште могле наставити с пословањем – поручује Магазиновић.
Он истиче да је ријеч о реалном сценарију с озбиљним импликацијама, јер су многе фирме свој раст темељиле управо на извођењу радова и пружању услуга у земљама ЕУ кроз систем јавних набавки.
Поводом новонастале ситуације, Магазиновић је упутио званична питања на више адреса: предсједавајућој Савјета министара БиХ Борјани Кришто, министру спољне трговине и економских односа Сташи Кошарцу, директору Агенције за јавне набавке Тарику Рахићу, као и директору Спољнотрговинске коморе Ахмету Егрлићу.
Циљ је, како наводи, покренути хитну институционалну реакцију, јер је тренутна ситуација посљедица дугогодишње пасивности домаћих власти које нису учиниле потребне кораке ка приступању ГПА споразуму.
Шта је ГПА и зашто је важан
ГПА је међународни споразум под окриљем СТО који омогућава фер и равноправан приступ тржишту јавних набавки међу потписницама.
Међу њима су све чланице ЕУ, САД, Канада, Јапан и бројне друге развијене економије.
Земље које нису потписнице немају аутоматско право приступа јавним тендерима у тим државама што ставља фирме из БиХ у неповољан положај у односу на конкуренцију.
Ако се хитно не предузму кораци на међународном плану, привреда БиХ би могла изгубити важан сегмент извозног тржишта. У тренутку када многе компаније и без тога воде борбу за опстанак, додатне баријере попут ове могле би имати дугорочне и врло штетне посљедице.
Ријеч је, како поручују привредници, о посљедњем позиву за буђење домаћих институција прије него врата европског тржишта за фирме из БиХ буду затворена до даљњег.
