На адресу портала „Соколац срце Романије“ се обратила група наших суграђана чије писмо преносимо у цијелости.
„У Подроманији, у близини раскршћа путева који воде према Сарајеву, Рогатици и Сокоцу, налазе се двије спомен-костурнице. У једној су сахрањени посмртни остаци бораца Прве пролетерске бригаде из Црне Горе, а у другој – Јевреји, Срби и Муслимани, убијени од стране Францетићевих усташа 1942. године. Млађа популација на Романији скоро да и не зна за поменута спомен- обиљежја.
Иначе, споменици подигнути страдалим за слободу у Другом свјетском рату, на подручју соколачке општине су запуштени, зарасли у коров и шипражје. Захваљујући Планинарском друштву „Гласинац“, а највише Миломиру Томовићу Томасу, повремено се уређује простор око спомен – обиљжја и изведу неки други радови, али, иако је то неопходно, озбиљне санације нема. Планинари су уредили простор око споменика народном хероју Олги Дедијер у Дикаљима код Сокоца, тако да је он сада у пристојном стању.
Спомен – костурнице у Подроманији данас су тужна слика небриге нас живих према споменицима који подсјећају на вријеме зла и убијања, на оне што жртвоваше своје животе за слободу. Вријеме је учинило своје, у процесу су распадања, тако да је неопходна хитна санација.
Ми, група грађана, овим писмом дижемо глас за спас поменутих, али и других спомен- обиљежја на подручју наше општине. Изражавамо незадовољство због инертног односа према споменицима од стране руководства соколачког СУБНОР-а, на чијем челу је Миливоје Јанковић, које ништа не предузима на њиховој заштити.
Покренућемо акцију на прикуљању средстава која би се употријебила за санацију оштећених спомен – обиљежја, међу којима су најугроженије спомен – костурнице у Подроманији. Радове на реконструкцији ових споменика водио би соколачки академски вајар Милан Ћеранић, који је и до сада учествовао у више акција на санацији спомен – обиљежја на подручју општине.
Иначе, Влада РС, преко Министарства образовања, науке и културе покренула је активност везану за одржавање споменика из Другог свјетског рата. Примјер позитивног односа према спомен – обиљежјима из поменутог рата је општина Пале, на коју би требало да се угледа и наша општина.
Мишљења смо да је потребно објединити Организацију бораца Првог свјетског рата, СУБНОР и Организацију Одбрамбено-отаџбинског рата, јер би под једним кровом и руководством биле ефикасније и дјелотворније у области његовања сјећања и очувања споменика погнулим у ослободилачким ратовима.
У прилогу текста достављамо, факсимил писма и фотографије које најбоље свједоче у каквом су стању спомен-костурнице у Подроманији, наводи се у писму које је стигло на адресу наше редакције.
