Међу 4.235 запослених у „Шумама РС“ је и 800 радника, који су на платном списку у Сектору за остале шумске производе. То су, народски речено, берачи гљива, шипака и љековитог биља. Они никад не уберу довољно новца за 800 плата, јер се бербом и не баве.
Уствари, питање је шта запослени у овом Сектору, који је организациони дио Дирекције предузећа “Шуме РС”, уопште раде и да ли су икада “уживо” видјели шумске плодове.
Већ се годинама прича, и то нико не демантује, да је овај сектор “измишљен”, како би се ухљебили чланови владајућих партија, првенствено СНСД и да берачи гљива, у стварном животу не беру ништа, него сједе по канцеларијама.
Директор “Шума РС” Блашко Каурин тврди да то није тачно.
– Они нису нису у канцеларијама. Они су у већини случајева у производњи, а ако има некакав празан простор, онда су посвећени осталим шумским производима – рекао је Каурин, одговарајући на питање новинарке Српскинфо.
Ипак, није могао објаснити каквом се производњом баве ови радници и гдје завршавају њихови производи, као ни у којим се маркетима могу купити гљиве и шумско воће које они уберу.
– Не знам, стварно, морао бих питати сараднике, али вјерујем да је за тим производима толика потражња, да они ни не стигну до маркета – рекао је Каурин.
Успут се похвалио да је Сектор за остале шумске производе “у првих 9 мјесеци ове године први пут од оснивања остварио план производње”. Није знао да каже колики је тај план.
Касније се исправио и рекао да “остали шумски производи” ипак нису остварили план, у минусу су.
Остварили или не остварили план, исто им се хвата, јер и овако и онако не могу зарадити за плате. По плану производње, 800 “берача” би требало да годишње зараде 86.000 КМ, што је мање од 7.200 КМ мјесечно.
Како кажу извори Српскаинфо блиски “Шумама РС”, овај је износ таман да се исплати бруто плата директорки сектора и да се измире трошкови њеног смјештаја у Бањалуци.
Директорка Сектора остали шумски плодови је Радмила Шаран, кадар СНСД из Братунца. Пошто ради у Бањалуци, у Дирекцији “Шума РС”, предузеће сноси трошкове њеног смјештаја.
Било како било, Сектор остали шумски производи је константно у минусу, мада би овај посао, ако би се неко стварно њиме бавио, могао бити и те како исплатив.
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, извоз љековитог и ароматичног биља, шумског воћа и гљива премашује 32 милиона КМ годишње.
Шумски плодови су све траженији на тржишту, а све чешће се користе и као сировина у фармацеутској и прехрамбеној индустрији.
Али, у “Шумама РС” то је сектор који слаже губитке. Јер за 800 запослених “у Сектору “берача” ваља обезбиједити 24 милиона КМ годишње за плате. А откуд?
Упућени тврде да би најбоље рјешење било да “Шуме РС” дају дозволе комерцијалним сакупљачима шумских плодова и да то уредно наплате, а да се шумари окану скупљања дрењина и кестења.
Иако случај берача гљива сигурно није усамљен, директор “Шума РС” Блашко Каурин тврди да у овом јавном предузећу “нико није технолошки вишак”, јер је, како рече, “одговорност руководиоца да раднику нађе посла и омогући му да заради плату”.
Каурин се похвалио да је за само годину дана број запослених у “Шумама” смањен са 4.650, на скромних 4.235 људи.
По ЕУ стандардима, с обзиром на годишњи етат, “Шуме РС” би требало да имају око 2.000 радника.
