Преднацрт закона о ограничењу личне производње ракије на 20 литара због приступа у Европску унију није наишао на разумијевање љубитеља овог пића који, како кажу, и за личну употребу произведу и до 200 литара.
Иако се тек ради о преднацрту регулације производње алкохолних пића, ракије и ликера у ФБиХ тако да ће га у већим количинама моћи производити и продавати само правна и физичка лица уписана у регистар, они који већ годинама справљају ова пића сматрају да су потребни амандмани како би се дефинисао до краја приједлог нацрта те да слични закони, који су прихватљиви већ постоје у земљама регије.
Бошко Јефић један од организатора међународног фестивала ракије „Златни чокањ“ који сваке године у Зеници организује међународни сајам ракије и ликера је казао да се доста панике дигло због нацрта што је јасно да није добро дефинисан.
– Тај закон ми се и свиђа и не свиђа. Не свиђа ми се јер су узели закониз Хрватске, а нису из Србије који је прилагођен. Србија иако није ЕУ, преписала је закон од Мађарске и дефинисала га себи како им одговара. Примједба још једна јесте и та да предзакон предвиђа регистрацију. Није спорно да се региструјемо, и да држави треба новца, али се требају олакшати друге ствари да би се могао тако оптеретити сељак који производи ракију – казао је Јефић за Клиx.
Појаснио је да се мора пронаћи начин да људи могу извршити регистрацију и регуларно продавати ракију.
– Имамо апсурд да је производња вина одвојена од производње ракије. Вино може бити домаћа радиност што значи да је олакшана производња, да се може правити и на селу без пословног простора, а ракија не може да буде домаћа радиност и морамо имати пословне просторе и друге технолошке услове које су дефинисали. У производњи ракије морате имати запосленог технолога, е сада замислите колико бисмо их требали имати, сви ми који производимо ракију – појашњава саговорник.
На питање колико ракије се произведе за једну годину Јефић је казао да све овиси од године да ли је родна. Према његовој рачуници од 500 килограма јабуке добије се око 50 литара ракије, али да веома лако с добром годином буде и више од двије тоне јабука што је достатно за 200 литара ракије.
– Апсурд је причати о количини. Нико није дао ове године да пропадне јабука, људи су се максимално трудили да искористе род. Апсурдно је ограничити производњу на 20, 30, 50 литара.. – појашњава Јефић те додаје да се никоме не може забранити производња, али да се то мора дефинисати као што је некад било да се порез плаћао на бачве.
А колико ракије се попије за једну годину, колико потроши на облоге, подијели и прода Јефић објашњава да овиси од чланова породице, слава, рођендана, благдана, утакмица на телевизији…
– Код нас је специфична ситуација јер у години имате неколико светаца, Божић, рођендани чланова породице, Васкрс, славе, и бројне друге манифестације. Имате по 30-ак гостију и оде десет литара сад па сад. Закључак је да нико не бјежи од закона, далеко од тога, али развијеније земље су то фино дефинисале. Међутим, морамо обратити пажњу на сељака. Ја у овом уживам, није битна зарада, ствар је традиције која се већ 70 година преноси с кољена на кољено само у мојој породици – изјавио је саговорник.
Рјешење види у томе да се треба олакшати регистрација, да они који имају свој обрт, радиност или традиционални занат то тако и региструју. Своје производне потом морају слати на анализу у институт те да му се по завршетку анализе омогући куповина акцизних маркица чиме би и држава профитирала.
– Ја сам за закон, нека постоје и контроле и држава нека има добит, али све се мора олакшати. Требамо заузети јединствен став, а надам се да ће ускоро произвођачи ракије у ФБиХ направити и удружење те заједнички дјеловати на усаглашавању оваких нацрта – закључио је Јефић.
