И поред константно ниске откупне цијене, производња и откуп млијека у општини Рогатица из године у годину расте. Показују то подаци да је 2015. године произведено и мљекарама предато непуних 426.000 литара. Већ 2017. на подручју општине произведено је и мљекарама „Пађени“ и „Милкос“ предато 690.000 литара. Наредне 2018, 832.000, 2019. откуп је прешао милион литара, а прошле, 2021, милион и 132.000 литара,рекоше у Одјељењу за локални развој, привреду и друштвене дјелатности Општинске управе.
Повећање откупљених количина резултат је и сталног повећања броја произвођача. Прешао је цифру од 100 и конкуренција за најмљекара општине из године у годину све је већа. На примјер, 2020. рекордер је била породица Витомир са фармом у селу Добрашина, а прошле године примат је преузела фарма „Кајтаз“ са Пискавица у Берковићима, која је произвела и мљекари „Пађени“, са којом има дугоручно уговорену сарадњу, предала 144.000 литара или за 157 посто више него годину раније када је овај произвођач предао нешто више од 56.000 литара. Заслуга: повећан број музних крава и пасминског састава грла.
Међу осталих првих 10 највећих произвођача у прошлој години нашли су се Драго Каришик из Гучева са 70.887 литара и досадашњи рекордер у производњи млијека породица Витомир из Добрашине са преко 70.856 литара и Зоран Ристовић из Лађевина који је произвео и предао 36.000 литара.
У односу на 2020. запажено повећање имао је и Милорад Цвијетић из Бабљака. Произвео је 33.100 литара, а годину раније нешто више од 24.000.
Незнатно мању производњу прошле у односу на претходну годину, али ипак значајну, имали су Радомир и Свјетлана Ћебић из Загановића са 61.728 литара, Драган Недић и Недељко Николић из Бранковића са 40.884, односно 38.189, Витомир Перишић из Крмчића са 33.777 и Митар Пајић из Мислова на обронцима Дветака са 28.521 литара.
Већина њих рекоше да су разлог ниске откупне цијене млијека. Биће нас и мање и са мањим количинама док је год литар млијека 50 фенинга, а трошкови производње расту не једноцифреним, него чак и троцифреним процентима, порука је већине произвођача млијека у Рогатици.
Ево и конкретних размишљања. Једно је дошло од Драге (Милорада) Каришик из Гучева који би, ако би се као у спорту, правила табела најуспјешнијих произвођача млијека у 2021, био вице-шампион, односно на другом мјесту, испред скоро 100 осталих произвођача. Произвео је и мљекари „Пађени“испоручио више од 70.000 литара млијека.
Разлог је, рече Драго, у томе што сам осјетно повећао број музних крава у штали. Тренутно имам 13 грла чешке и аустријске високомлијечне сименталке које уз добру исхрану и његу, коју засад некако обезбјеђујем, дају „ријеку млијека“.
Хоће ли и даље тако ићи велико је питање, додаје овај релативно ммлади пољопривредник који се опредијелио на узгој крава и производњу млијека. Разлог је ненормално и стално повећање цијена сточне хране, посебно концентрата без кога нема доста и квалитетног млијека. Како то практично изгледа најбоље се води да је килограм концентрата са 0,48 отишао на 0,82 марака,а цијена млијека повећана је за свега 0,05 макара по литри. Бар тако сам упознат.
Отишле су цијене и остале сточне хране. Сада је бала сијена са природних ливада од 8 до 12 килограма четири, а прошле године била је испод двије марке. Слично је и са осталом сточном храном што директно утиче на производњу млијека а тиме и на зараду узгаивача крава која никада није била адекватна уложеном труду и трошковима.
Што се тиче мљекаре „Пађени“ као откупљивача млијека, ја им немам никакве замјерке. Све што произведем и предам, уредно,али по некад са мало закашњења, плате. И држава извршава обећано и отуд разлог да сам за годину дана производњу повећа за више од 5,5 пута, рече Драго кога очито само високе цијеле сточне хране на једној, и ниске откупне млијека на другој страни, могу зауставити да убрзо не дође до 100 хиљадитог литра млијека годишње.
И Витомир Перишић са производњом од 33.777 литара млијека у прошлој години од десет музних крава жали се на повећане цијене сточне хране посебно концентрата. Требало би да га замијени повећана производња травнодјетелинских смјеса, али и ту су цијене кочница. Ради се о цијенама умјетног гнојива и нафте. То ће сигурно, рече он, утицати на сјетву, а тиме и на количину травнодјетелинских храњива. То опет значи мање млијека и мање зараде нас произвођача, поготово ако би се не дај Боже поновила прошлогодишња суша.
