И док су други губили вежбе, испите и шансу да заврше школску годину, Лазар Ролекс Стојаковић је уз незаконите блокаде предано радио на свом захтеву – наставити школовање! Али не у Србији, не у Београду, чији је универзитет заједно са својим колегама пленумашима бацио на колена, већ тамо далеко, у Немачкој, уз све бенефите…
Лазар Стојаковић, у народу познатији као студент блокадер с Ролексом, један од највидљивијих и најгласнијих актера студентских протеста, један из гласне мањине која је инсистирала на радикалним мерама, блокадама факултета и узурпацији наставе, објавио је – са осмехом и хаштаговима – да напушта Србију. Одлази Лазар Ролокс Стојаковић на праксу у Немачку, уз више него пристојну стипендију, да се – како каже – и даље бори за „вредности“. Само сад мало удобније. И мало даље.
То је изгледа резултат Стојаковићевог активизма: он је викао најгласније, и први је добио стипендију. А они који су остали заглављени у блокираним амфитеатрима? Њима остаје да Лазару гледају у леђа, док им из авиона за Берлин маше руком с Ролексом! И да се боре без њега – а ускоро и без многих сличних њему (читај богатих) који ће се с првим знацима лета отиснути на далеке дестинације, и обавезно са ВИП плажа твитовати о пумпању и захтевима.
Стојаковић није био пасивни учесник протеста, већ један од вођа. Његов глас је одјекивао медијима, позивима на блокаде, неодустајањима и ултиматумима. Првих пар месеци био је малтене заштитно лице студената блокадера, све док није опозван са места гласноговорника.
И док су други губили вежбе, испите и шансу да заврше школску годину, Лазар Ролекс Стојаковић је уз незаконите блокаде предано радио на свом захтеву – наставити школовање!
Али не у Србији, не у Београду, чији је универзитет заједно са својим колегама пленумашима бацио на колена, већ тамо далеко, у Немачкој, уз све бенефите које носи добра стипендија.
Ако сте пропустили вест дана – Лазар Стојаковић је на Инстаграму објавио да одлази на праксу у Берлин, у компанију Деутсцх Бахн (Дојч Бан), наредних шест месеци. У својој објави захваљује се Немачкој амбасади, радује се што иде у Берлин и то под покровитељством фондације која носи име Зорана Ђинђића – човека који је остао и борио се за реформе изнутра, не из даљине.
„Част ми је да објавим да сам изабран за стипендисту Програма немачке привреде „Зоран Ђинђић“. Наредних шест месеци провешћу у Берлину, на пракси у компанији Деутсцхе Бахн, у области управљања пројектима“, написао је Стојаковић с Ролексом, уз фотографију на којој је у друшттву професора Ивана Вујачића, бившег амбасадора Србије у САД, амбасадорке Немачке Анке Конрад, Ружице Ђинђић и Кристофа Бека из Одбора немачке привреде за Источну Европу.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Лазар Ролекс даље додаје:
„Али, одлазак за мене не значи одустајање од наше студентске борбе – наставићу да се борим заједно са својим колегама за исправне вредности нашег друштва“.
Каже Лазар Ролекс да „одлазак не значи одустајање“. Наравно да значи. Није Стојаковић одустао од себе, одустао је од Београда, од студената који остају да поправљају обо што су блокадери покварили – а он се „даљински“ и даље бори. Можда ће Ролекс Стојаковић организовати неке Зоом протесте из Берлина?!
Наравно, није спорно – млади људи и треба да иду, уче, стичу знања. Али јесте спорно ако то долази након што си стотине хиљада других студената оставио да чисте неред који си итекако помагао да се направи. Јер оставити хаос за собом и побећи са позамашном стипендијом, позивајући се при том на „студентску борбу“ као да си и даље део ње – није ништа друго до лицемерје.
Јер хаос у ком си учествовао постао је наша свакодневица, заједно с последицама које је произвео.
И сада када треба да се носи терет тих последица и да одговорни изађу с неким предлозима, решењима, покажу одговорност, да преломе шта и како даље – један од главних и одгворних уредника овог хаоса нашао је решење – али за себе!
Јер, зна се: ништа не доприноси решавању кризе у српском образовању као искуство из немачке железнице.
Тешко је не поставити питање – да ли су његове колеге блокадери знали да њихов предводник планира да их поздрави са аеродрома, са картом у једном правцу и праксом у корпоративном окружењу? Или је то знао само мали број колега, сличних њему – оних богаташких који управо планирају исто што и Лазар Ролекс?
И док је њима ова „борба“ била успутна станица, један степеник до биографије која сада укључује и дипломатске коктеле, студенти у Србији питају се да ли ће уопште више студирати, изаћи на испите, имати предавања, вежбе…? Лазар Ролекс Стојаковић тих проблема више нема. Он ће у Берлину учити о управљању пројектима. Што је помало и симболично – Лазар Стојаковић је један од оних који су управљали блокадама и протестима студената. И све је то изгледа била припрема за Немачку.
Оде Стојаковић у Берлин, није му био довољан Ролекс, сад има и стипендију. А ви сиротињо… Гледајте да не закасните на испит који је Лазар Стојаковић отказао.
