Никола Тесла, чудесни ум, изумитељ чији су проналасци преобразили човечанство, рођен је 10. јула 1856, а његов рођендан у Србији се од 2011. године обележава као национални Дан науке.
Влада Србије је крајем августа 2010. на предлог Министарства за науку, донела одлуку да се дан рођења великог српско-америчког научника прогласи Даном науке у Србији, с намером да то буде прилика како за подсећање на великог сународника, тако и за промоцију науке и иноваторства у Србији.
Тесла је пресудно допринео науци и технолошком прогресу света изумима односно применом обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне електричне енергије, одговарајућег трансформатора, што је омогућило производњу и дистрибуцију електричне енергије с неупоредиво мањим губицима. Био је пионир и на низу других поља, попут радио технике, што му је признато тек постхумно. Патентирао је око 300 изума.
О стогодишњици његовог рођења 1956. по Тесли је названа јединица мере за магнетну индукцију.
Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, Лика, на простору ондашње Војне границе у склопу Аустријског царства, преобликованог 1867. у двојну Аустроугарску монархију.
Рођен је као четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве, односно православне Карловачке митрополије, и Георгине, Ђуке, која је исто тако била из свештеничке куће. Била је кћи проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић.
Пре богословије у Плашком, његов отац Милутин завршио је аустријску војну школу. Као свештеник, службовао је код Грачаца, па у Сењу, где се тегобно живело пошто је тамошња српска заједница односно његова парохија била невелика. Премештен је потом у Смиљан, недалеко од Госпића, где је Никола Тесла рођен, 28. јуна по јулијанском календару који користи српска црква, односно 10. јула по грегоријанском.
У родитељској кући постојала је значајна библиотека. Тесла се деценијама доцније присећао појединих книга, углавном литерарне садржине, које је читао као дете. Отац Милутин је такође био и сарадник појединих београдских и новосадских листова, углавном под псеудонимом, као Родољуб Правичић.
Никола Тесла школовао се, после родног Смиљана, у Госпићу и Раковцу. Студирао је у Грацу, па у Прагу. Несумњиво разочаран оним што му је универзитет тада нудио, студије није никада привео крају.
Радио је у Марибору, Будимпешти, потом у Паризу од 1882, затим у Стразбуру. Одатле се 1884. сели у Сједињене Америчке Државе.
У Паризу је почео да ради за компанију Томаса Едисона, тада чувеног иноватора и успешног предузетника.
Вероватно се надао да ће у окриљу Едисонове компаније лакше реализовати замисли односно иновације на којима је радио. Извесне његове кључне идеје родиле су се још док је радио у Будимпешти.
У Њујорку оснива предузеће „Tesla Arc & Light Co.“ 1885. године, с којим ће започети реализацију својих иновација.
Из невоље је Теслу тада извукао Вестингхаус, понудивши му уговор, односно реализацију његових иновација, откупивши првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.
Од 1888, са стручњацима Вестингхауса у Питсбургу ради на практичном остварењу својих патената. Током овог периода урађене су и припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему.
Доцније ће великодушно одустати од својих потраживања према Вестигхаусу, процента који је предвиђао уговор, када се овај нашао у финансијским невољама.
Проналаске је јавности приказивао највише у Америчком институту електроинжењера.
У каснијој фази више се бавио високим фреквенцијма, зрацима, иновацијама које ће омогућити радио системе, бежичну комуникацију. Да би од последње године 19. века углавном боравио у лабораторијама у Колорадо Спрингсу односно Вандерклифу.
Оно што је преостало од Теслине заоставштине допремљена је у Београд 1951, на основу одговарајуће одлуке надлежног суда САД, пошто је за наследника проглашен Сава Косановић, Теслин нећак, где је смештено у новоутемељени Музеј Николе Тесле.
