Индустријска производња у РС у паду је већ дуже вријеме, а привредне гране које имају велике проблеме у том смислу су производња и прерада дрвета и производња намјештаја.
Према посљедњим званичним подацима, индустријска производња у РС, у седам мјесеци ове године је мања за 4,1 одсто у односу на исти период прошле године. Само производња и прерада дрвета биљеже пад од 11,4 одсто, а производња намјештаја од 2,4 посто.
“Већ двије и по године биљежимо негативне трендове у производњи и преради дрвета и производњи намјештаја. Познато је да домаћа дрвна индустрија извозно оријентисана и да зависи од ситуације у земљама Европске уније са којима остварујемо највећу спољнотрговинску сарадњу. Када се код њих нешто промијени, аутоматски се одрази на нашу привреду, а поготово дрвну индустрију”, објашњава за Фену Игор Андрић, секретар Удружења шумарства и прераде дрвета у Привредној комори РС.
Он подсјећа да је прошла година била катастрофална за дрвну индустрију јер је производња била мања за чак 40 посто у односу на 2023. годину.
“Кроз разговоре са произвођачима има неких наговјештаја о благом побољшању, али је то и даље далеко од добре сиутуације”, наводи Андрић.
Што се тиче извоза прераде дрвета и намјештаја, он каже да се биљежи благо повећање у финансијском смислу од 4,3 одсто. Претпоставља да је то проузроковано повећањем цијена, јер је контрадиктирно да биљежимо минус у производњи, а да имамо повећан извоз.
Ови негативни трендови су довели до тога да нека предузећа престану с радом, док су остала смањила број радника због смањених наруџби из иностранства.
“У преради дрвета је смањен број радника за 4,7 псто у првих седам мјесеци, а у производњи намјештаја за 6,8 одсто”, каже Андрић.
Он истиче да постоје покушаји да се нађу нека нова тржишта, али је питање колико је наша производња конкурентна. Андрић мисли, прије свега, на Блиски исток, Сјеверну Африку и САД, преноси Фена.
“Има неких уговора који су направили наши привредници, али то је процентуално веома мало. Знам њих неколико који су остварили контакте у САД, али са уведеним царинама су опет у проблему”, наводи Андрић.
Он закључује да опоравак домаће привреде зависи од трендова у Европској унији.
