Приликом одгоја дјеце битно је да као родитељ нађете мјеру између двије крајности, односно да не будете превише попустљиви, као ни претјерано строги.
Претјерана строгоћа може оставити велик траг на ваше малишане. Стручњаци истичу да одрастање са строгим родитељима оставља трајан траг на личности и начину на који се људи касније односе према себи и другима.
Многи психолози и терапеути често наглашавају да такво дјетињство може да обликује самопоуздање, емоционалну стабилност и обрасце понашања који се настављају и у одраслој доби.
Дјеца која имају строге родитеље развијају снажну потребу да све раде савршено. Сходно томе да су често критиковани, уче се да улажу додатни труд како би избјегли грешке и доказали своју вриједност. Терапеути тврде да се овај образац касније манифестује послу, везама и личним циљевима.
Строг одгој често не оставља простор за слободно изражавање осјећања. Дјеца уче да потискују тугу, бијес или фрустрацију јер се плаше казне или критике. То се лако може претворити у емоционално повлачење и тешкоће у блиским односима у одраслој доби.
Уз то, дјетињство проведено уз строге родитеље често доводи до тога да људи развију снажан осјећај одговорности и самоконтроле, што може бити добро уколико је у некој разумној мјери. Ова дјеца навикла су да поштују правила и испуњавају обавезе, што им касније може помоћи у професионалном животу. Међутим, терапеути истичу да је ова особина повезана с високим нивоом стреса и анксиозности.
Особе које су одрасле под строгим родитељским надзором често задржавају осјећај страха или несигурности према ауторитетима. Чак и у одраслој доби, могу да се осјећају нервозно када их процјењују ауторитети, јер их то подсјећа на дјетињство обиљежено критиком или кажњавањем.
Људи који су одрасли са строгим родитељима често имају и позитивне и изазовне особине, а разумијевање ових образаца може бити први корак ка здравијем односу са собом и другима, пише Кликс.
