До избора за новог предсједника Републике Српске остало је пет дана. Изборни слогани и поруке које су слали највећи фаворити за ту функцију, Бранко Блануша и Синиша Каран, добро су познати јавности. Кандидат СНСД и владајуће коалиције, судећи према досадашњим изјавама и порукама, представља аватар Милорада Додика.
Каран је, како сам рече, „облик“ вјечитог лидера СНСД. Са свим његовим врлинама и манама.
Милорад Додик, може бити, али није доказано, јесте занимљив и добар човјек. Макар за чланове његове најближе породице. Међутим, ничим изнуђено признање кандидата СНСД за новог предсједника Српске да је он, заправо, лично нико и ништа, те да је његова кандидатура, ето, изнуђена како би глумио Додиковог двојника, најблаже речено, прилично је понижавајуће.
На другој страни, кандидат СДС и опозиције за новог предсједника Републике Српске, Бранко Блануша, на изборе излази сам. На његовом изборном плакату стражу му не чувају много познатији функционери из СДС или других опозиционих партија. Не скрива се иза звучнијих политичких имена, нити за себе тврди да је било чији двојник или аватар.
Оно што га препоручује за новог предсједника Српске јесу његово образовање и стручност. Блануша нема виле, авионе, камионе, нити се „снашао“ на начин на који су се снашли бројни досадашњи српски „лидери“.
Умјесто блиндираног „мерцедеса“ или „аудија“, Блануша за одлазак на посао користи бицикл. Не вода поред себе изблајхане силиконске „љепотице“, већ у шетњу изводи слијепог пса. Своје политичке противнике не псује, не проклиње, нити припаднике других конститутивних народа назива „амебама“ или „лажљивим Турцима“.
Човјек, дакле, ради све оно што је супротно представи о просјечном српском бахатом политичару. За некога мало, за некога све. Избор је, некако, прилично једноставан.
