Решење за климатску кризу лежи изгледа испод наших ногу – у земљишту. Наиме, здрава тла могу да апсорбују милијарде тона угљен-диоксида, штитећи планету и спречавајући катастрофалне климатске промене. Ипак, већина земаља и даље игнорише ову природну супермоћ.
Како ЦОП30 улази у своју последњу недељу преговора, притисак да се пређе са фосилних горива, ојача обновљива енергија, па чак и да се уклони месо из исхране, достигао је врхунац.
ЕУ Комисија каже да користи годишњи догађај како би подстакла међународну заједницу да „тежи храбријим акцијама“ у смањењу емисија и прилагођавању утицајима климатске кризе.
Али, како би се испунио споразум из Париза и спречило да глобалне температуре премаше два степена Целзијуса, а пожељно 1,5℃, лидери се позивају да обрате пажњу на „тиху инфраструктуру“ планете – земљиште.
Како тло може помоћи у борби против климатске кризе?
Годинама су акције за заштиту животне средине занемаривале значај тла, што је резултирало тиме да оно буде готово невидљиво у глобалној политици. Веома мало земаља га помиње у својим националним климатским плановима, пише Еуронеwс.
Међутим, како научници почињу да копају мало дубље, моћ тла коначно добија пажњу коју заслужује.
Године 2015. тло је дошло у фокус на УН климатском самиту када је Француска представила иницијативу „четири по 1.000“ током ЦОП21. Ова иницијатива тврди да, ако би глобална пољопривредна тла повећала своје резерве угљеника само за 0,4 одсто годишње, могла би да надокнади готово све годишње емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Тло, које је одговорно за исхрану готово целокупне планете и регулацију водених циклуса који могу помоћи у борби против суша и поплава, највећи је природни резервоар угљеника на свету.
У ствари, у тлу је двоструко више угљеника него у целој вегетацији на Земљи – укључујући дрвеће и траву. Међутим, само здраво тло складишти угљеник, док деградирана тла ослобађају гасове са ефектом стаклене баште у атмосферу.
Тло може смањити емисије за 27 одсто
Извештај објављен данас показао је да тла складиште више од 2.800 гигатона угљеника у првом метру тла. Ово је драматично повећање у односу на раније процене од 1.500 гигатона, што значи да тло складишти 45 одсто више угљеника него што се раније мислило.
Извештај, који су припремили Ароура Соил Сецуритy Тхинк Танк, ИУЦН Светска комисија за заштиту животне средине (WЦЕЛ) и кампања Саве Соил, такође је утврдио да се 27 одсто емисија угљен-диоксида потребних за одржавање глобалног загревања испод два одсто Целзијуса може складиштити у тлу (под условом да је оно у добром стању).
То је око 3,38 гигатона угљен диоксида годишње. За контекст, глобалне годишње емисије из фосилних горива у 2022. години износиле су 36,8 гигатона.
И поред тога, запањујућих 70 одсто земаља игнорише обнову тла као климатско решење у својим националним климатским плановима за 2035. годину, познатим и као Национални одређени доприноси (НДЦ).
Стручњаци сада позивају земље да се обавежу на намерно повећање угљеника у тлу као део међународне климатске акције, тврдећи да имамо „генерацијску одговорност“ да спречимо деградацију.
„Живо биће“
„Ако желимо да испунимо циљеве емисија, морамо посматрати тло као живо биће“, каже Правена Сридхар, из Покрета „Сачувајмо земљиште“, која је и коауторка извештаја.
Она додаје да се предуго земљиште третирало као прљавштина, те додаје да је оно „жива кожа планете“.
„Свака шака здравог, живог тла је микрокосмос живота и складиште угљеника и воде“, навела је она.
Цена деградираног тла
Тренутне стопе деградације угрожавају огромне резерве угљеника у тлу, које би се ослобађале у атмосферу у износу од 4,81 милијарди тона угљен-диоксида годишње – отприлике једнако годишњим емисијама САД.
Док је 40 одсто земљишта на Земљи већ деградирано, ФАО предвиђа да би до 2050. године тај проценат могао да порасте на 90 одсто.
Извештај упозорава да тренутне емисије угљен-диоксида само из тла у САД одговарају емисијама око 75 милиона аутомобила. Ако би само један одсто угљеника у европском тлу био ослобођен, то би било еквивалентно годишњим емисијама милијарду аутомобила.
Како спречити деградацију тла
Деградација тла је често последица неодрживе пољопривреде, крчења шума, прекомерног испаше и интензивне пољопривреде. Може бити изазвана и природним факторима, као што је ерозија тла изазвана ветром и кишом.
Примена одрживих пољопривредних пракси, попут ротације усева и покривних усева (који додају органску материју у тло и побољшавају његову структуру), може помоћи да тло остане здраво. На мањем нивоу, додавање компоста у башту и избегавање хемикалија такође може спречити деградацију.
„Без специфичних циљева за заштиту и обнову тла, земље ретко дају приоритет тлу у својим климатским законима“, каже др Ајрин Хеусер из Групе за закон о одрживој пољопривреди.
Додаје и да не постоји специфичан свеобухватан међународни споразум или други обавезујући правни инструмент за сигурност тла.
„Сигурност тла захтева координисану акцију креатора политика, пољопривредника, компанија, потрошача итд. како би се промовисала сигурност тла, укључујући и његово здравље“, наводи.
Хеусер додаје да је стога „од суштинског значаја“ променити тренутни правни статус тла како би се осигурала његова заштита за будуће генерације.
