Тате и синови се не слажу увијек најбоље, а између њих нема неке посебне везе јер не знају да покажу осјећања. Ипак, постоје митови о овом односу које треба раскринкати.
Мама и син имају најчвршћу везу, то је посебна веза коју ништа не може да поремети и сви синови су мамини синови. Тате и кћерке су увијек повезани на сасвим посебан начин, дјевојчице су татине принцезе и увијек ће највише и сасвим посебно вољети тату.
Све су то разна мишљења која су нам усађена и о којима често и не размишљамо, него их само понављамо и спомињемо. А истина заправо може да буде сасвим другачија и најчешће и јесте.
Све су то митови који уопште не морају да буду ни близу онога како ствари у некој породици стоје, чему у прилог говоре и ови митови о односу тате и сина:
1. Однос тате и сина је увијек “резервисан”
Наравно да у неким породицама однос тате и сина може сигурно да биуде резервисан, они могу бити удаљени и да можда немају квалитетан однос. Али, однос тате и сина може да буде испуњен љубављу, блискошћу и обостраним поштовањем. Такви односи темеље се на отвореној комуникацији и заједничким интересима.
2. Очеви тешко изражавају љубав и приврженост синовима
Упркос широко раширеном мишљењу и вјеровању, многи очеви показују љубав и приврженост својим синовима – ријечима, дјелима, гестовима. Ти изрази и показатељи могу једино да варирају у зависности од културних норми и личностима тате и сина.
3. Синови аутоматски наслеђују татине особине и понашање
Синови могу да дијеле неке особине и понашања с очевима, због генетике, наравно, али то не значи да ће бити њихове мале копије. Ту су утицаји околине, васпитање, мамини гени, лични избори…
4. Очеви су једини одговорни за утицај на мушкост синова
Да, наравно и очекивано – очеви утичу на мушкост својих синова јер су им они главни узори. Али, далеко од тога да су они синовима једини узори у том погледу. Ту су, наравно, вршњаци, професори, тренери, а да не спомињемо медије и друштвене мреже.
5. У односу тате и сина сукоб је неминован
Сукоб се може јавити у било ком односу, на било који начин, с било којим разлогом. Али, ефикасна комуникација, емпатија, узајамно поштовање – све то може да помогне очевима и синовима да нађу заједнички језик.
6. Очеви и синови морају да имају заједничка интересовања да би се повезали
Наравно да заједничка интересовања могу да зближе тату и сина, као и било које друге двије особе.
Али нису никако нужни и неопходни за повезаност. Тата и син могу да се зближе кроз заједничке вриједности, искуства, смислене разговоре, без обзира на њихова интересовања и хобије.
7. Синови морају да иду очевим стопама да заслуже њихово повјерење
Очеви често подржавају потпуно индивидуалне изборе својих синова, без обзира на то поклапају ли се с њиховима. Истинско одобравање и подршку могу да пруже очеви којима је срећа и испуњеност њихових синова важнија од очекивања и крутих форми.
8. Очеви су мање укључени у родитељство него маме
То је, истина, било тако дуго времена, али модерни очеви све су више укључени у родитељство и све процесе у породици. Они се брину за дјецу, пружају емоционалну подршку, помажу у доношењу одлука. Многи очеви теже квалитетном и брижном односу са својим синовима.
9. Очеви имају мање утицаја на синове него маме
Очеви имају и те како велики утицај на синове – на њихов развој, обликовање ставова, вјеровања, модел понашања. Истраживања показују да очеви који су укључени и пружају подршку одгајају синове који су емотивно стабилни, пише Б92.
10. Однос очева и синова је статичан и непромјењив
Односи очева и синова с временом се мијењају и еволуирају, прилагођавају се животним промјенама и промјенљивој динамици. Основна веза остаје константа, али то не значи да очеви и синови могу да доживе и периоде блискости, удаљавања, поновног зближавања…
