Влада Републике Српске купила је у јануару 2008.године некадашњег гиганта дрвне индустрије – соколачку „Романију“.
Највеће соколачко предузеће у то вријеме, Акционарско друштво прераде дрвета, промета и превоза „Романија“, купила је Влада Републике Српске на лицитацији, одржаној 10. јануара 2008.године.
Предмет продаје било је земљиште, објекти и опрема у кругу дрвне индустрије по цијени од 5,6 милиона марака. Купац је преузео обавезу да организује производњу у области дрвне индустрије у трајању од пет година, уз проценат финализације већи од 50 одсто по стандардима за дрвну индустрију, те да запосли 2.000 радника.
„Стечајни поступак, који се у овом дрвопрерађивачком комбинату водио од априла 2006. године, завршиће се дакле, покретањем производње.“
То је, у изјави након лицитације, најавио тадашњи предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик.
Он је нагласио да ће бити пронађен партнер који ће обезбиједити тржиште за „Романијине“ производе, те да ће Влада учинити све што је потребно да овај некадашњи гигант дрвне индустрије стане на ноге, показујући тиме да се не запоставља ниједан дио Републике Српске, па ни источни.
Данас, 18 година касније садашњи премијер Републике Српске Саво Минић поново у Сокоцу обећава куле и градове у простору некадашњег соколачког гиганта.
„Овдје ћемо имати један драгуљ ако реализујемо оно што су ми рекли да ће доставити као приједлог иницијативе на основу којег ћемо ићи према ИРБ-у и ући у поступак када је трговина акцијама у питању“, рекао је Минић након сједнице Владе у Сокоцу.
У саопштењу Владе Републике Српске почетком јануара 2008. године, поводом куповине „Романијине“ имовине, истакнуто је да је ова одлука донесена како би се спријечило да се имовина овог предузећа прода у бесцијење, односно да се сачува њена реална вриједност, оживе производни капацитети, запосле радници и покрене привредни живот у цијелој регији. Владини стручни тимови су наводно тада одмах приступили припреми документације за оснивање новог предузећа, у које ће бити унесена купљена имовина, као и на плановима поновног оживљавања производње.
У међувремену од „Нове Романије“ није остало готово ништа, јер из године у годину разно разне хијене и срндаћи блиски режиму черупају овај простор уздуж и попријеко.
Драги Саво, иде петак, иди с њим, иди с њим…
