Према календару Српска православна црква, вјерници 3. априла обиљежавају дан посвећен Светом Јакову Исповједнику, светитељу чији је живот био испуњен вјером, одрицањем и страдањем у име Христа.
Овом светитељу не постоје бројни историјски подаци не зна се тачно гдје је рођен, нити гдје је служио као епископ. Ипак, оно што је остало забиљежено говори о његовој непоколебљивој вјери и животу у складу са хришћанским начелима, кроз пост, молитву и духовну дисциплину.
У вријеме цара Копронима, Свети Јаков је претрпио тешка страдања због своје вјере. Иконоборци су га излагали глади, тамници и разним понижењима, али он није одступио од својих увјерења. Након свих мука, предао је своју душу Богу коме је остао вјеран до краја.
Његов живот и страдање смјештају се у осми вијек.
Обичај и вјеровање
Народно вјеровање каже да би они који имају потешкоћа са учењем или концентрацијом требало да се 3. априла, још ујутру, помоле Светом Јакову Исповједнику. Сматра се да његова духовна снага и посвећеност могу помоћи у јачању ума, истрајности и воље, преноси Она.
У част овог светитеља, у црквама се изговара и тропар (глас 8):
– Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Јакове премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше, преноси Она.
