У времену у којем се успјех често мјери бројкама, постоје приче које подсјећају да иза сваког резултата стоје људи, жртва и невидљиви дуг.
Прича композитора и професора Дражанa Косорићa управо је једна од таквих. То није прича о каријери. То је прича о путу.
Завичај као полазна тачка
Рођен на Сокоцу, под Романијом, Косорић припада генерацији која је своје прве кораке правила далеко од великих центара. Али управо тај простор – тих, суров и искрен – обликовао је карактер који ће касније бити кључан.
Музика није дошла случајно. Она је, како сам каже, била љубав која се временом претворила у животни позив.
Одеса – школа дисциплине
Студије наставља у Одеса, на престижној Државној музичкој академији „А. В. Нежданова“, гдје завршава хармонику и композицију. Тај период био је пресудан. Одеса није само град – она је школа дисциплине, форме и музичке строгости. Управо тамо, како се види и из његовог каснијег рада, настаје баланс између емоције и структуре који ће обиљежити његове композиције.
Музика која путује свијетом
Данас, композиције Дражана Косорића изводе се широм Европе и свијета – од Украјине и Русије, преко Њемачке, Италије и Аустрије, па све до Скандинавије и Азије.
Његов опус обухвата симфонијску, камерну и инструменталну музику, са посебним фокусом на хармонику, инструмент који је успио да позиционира у оквире озбиљне, академске музике. Награде које је освајао – од Кијева до Салцбурга и Италије – само су потврда тог рада.
Али за њега, како се може закључити из разговора, то није крајња мјера успјеха.
Родитељи – темељ свега
У средишту његове приче није ни Одеса, Европа, ни награде. У средишту су – родитељи. Њихова вјера, подршка и жртва омогућили су пут који није био лак. И управо ту се појављује једна од најснажнијих мисли из разговора – осјећај да се тај дуг никада не може у потпуности вратити. Рана смрт оца оставља празнину, али и додатну одговорност. Не само према породици – већ и према животу који је добио.
Када заједница постане ослонац
У тренуцима када је било најтеже, подршка није дошла само из породице. Суграђани, родбина, комшије – једна локална заједница – постали су дио тог пута. Управо захваљујући њима, студије су приведене крају. То је онај дио приче који се ријетко чује, а без којег не би било ни успјеха.
Професура као враћање дуга
Данас, након више од двије деценије рада на Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву, Косорић свој позив не види само као професију. Он га види као враћање дуга. Кроз рад са студентима, кроз знање које преноси, кроз дисциплину коју тражи – наставља оно што је некада неко уложио у њега. Његови студенти данас освајају награде на домаћим и међународним такмичењима, што додатно потврђује његов педагошки утицај.
Између музике и времена
Разговор се дотиче и ширег контекста – Украјине и Русије, простора у којем је провео дио живота. Али ни ту фокус није на политици. Фокус је на људима, култури и музици која, како се провлачи кроз читаву причу, остаје изнад подјела.
На крају, поставља се једноставно питање: Шта остаје иза човјека?
У случају Дражана Косорића – остају композиције које се изводе широм свијета. Остају генерације студената. И остаје прича која подсјећа да ниједан успјех није само индивидуалан, да поред одрицања, рада, талента иза успјеха стоје људи који нас воле и вјерују у нас. Остаје и “дуг” који се не заборавља, који се на Музичкој академији у Источном Сарајеву враћа дуже од двије деценије.
На многаја љета!
