Да је демографски слом захватио и економски стабилне средине у Републици Српској најбоље показује примјер општине Котор Варош, која је, након година успјешног одолијевања негативним трендовима први пут прешла у зону природног минуса.
Најновији подаци Републичког завода за статистику показују да је природна депопулација захватила готово све градове и економске центре, при чему је у Републици Српској забиљежен историјски минимум од свега 8.825 живорођених наспрам 13.904 умрлих лица. Овај негативни биланс од минус 5.079 становника јасно свједочи о процесу старења популације, који потпуно поништава позитивна економска кретања у урбаним срединама.
Једини званични позитиван природни прираштај забиљежен је у свега три мале општине, гдје минималне годишње осцилације и даље праве привидан статистички плус.
СУФИЦИТ У ЈЕЗЕРУ
Тако је у Језеру уписан суфицит од четири становника кроз однос од 13 рођених и девет умрлих лица, док су Купрес (РС) и Источни Дрвар забиљежили минималан плус од по само једног становника више у корист рођених. Изван ових патуљастих руралних општина, позитивна зона природног кретања више не постоји, а највеће изненађење представља управо Котор Варош, који је након дугог пркошења негативним трендовима први пут уписао дефицит од минус 28 становника, пошто је база од 158 новорођених поклопљена са 186 смртних случајева.
На самој граници преласка у позитивну зону и статистички најближи балансу тренутно су највећи центри као што су Бањалука, Бијељина, Источно Ново Сарајево и Требиње, који кроз снажну привреду континуирано привлаче млађе становништво. Међутим, иако ови градови имају највећу базу живорођене дјеце, висока стопа смртности старијег становништва и даље их држи у зони природног пада па тако годишњи минус у Бијељини износи 395 лица, док Бањалука биљежи дефицит од чак 287 становника.
Посматрано по регијама, убједљиво највећи депопулациони удар претрпјела је добојска регија, која је у само једној години изгубила чак 1.290 становника. Кључни допринос овом негативном тренду, поред самог центра Добоја, који биљежи појединачни минус од 333 становника, даје и развијена Дервента, у којој је са 191 рођеном бебом и чак 365 умрлих лица забиљежен демографски минус од 174 становника, чиме је потврђено да ни стабилна радна мјеста нису довољна брана пред биолошким пражњењем. Веома тешка ситуација забиљежена је и у приједорској регији са укупним природним губитком од 797 лица, као и у регији Источног Сарајева, гдје мањак износи 457 становника.
Да локалне заједнице настоје да створе повољније услове за живот показују различити пакети подршке које начелници прилагођавају потребама породица. Начелница општине Језеро Снежана Ружичић истиче да ова општина за свако новорођенче издваја 500 КМ, уз подршку која се пружа и вишечланим породицама.
– Стварамо добре прилике и услове за живот породица и вишечланих породица у Језеру, како бисмо им обезбиједили сигурност. Родитељима је важно да знају да су им дјеца сигурна када иду у школу, учествују у активностима и одрастају у својој средини. Сада имамо 89 ученика, док их је прије десет година било стотину. То је релативно мали пад у односу на оно што се дешава у другим општинама – рекла је Ружичићева за „Глас“.
Додала је да за дугорочни останак породица ипак нису довољни само локални подстицаји, већ је неопходно да и републичке институције обезбиједе једнаку доступност јавних услуга становницима малих општина.
– Требало би да имамо љекара сваки дан у општој пракси. Све оно што треба човјеку у граду, треба и човјеку у малој заједници – казала је она.
ЛОША ГОДИНА
За разлику од Језера, Котор Варош се суочава са првим званичним негативним билансом, иако начелник општине Зденко Сакан истиче да ова средина и даље има повољне могућности за запошљавање те да се тренутни резултат не може приписивати искључиво пропустима локалне управе.
– Код нас се тражи радник више и постоје могућности запослења, тако да недостаје радне снаге. Не мислим да су појединачне мјере направиле неки велики помак, нити да се све може објаснити једним фактором. Једноставно, ово је била таква година. Котор Варош је позитивна средина у сваком смислу. Ове године планирамо да повећамо стипендије за студенте и издвајања за спорт, а подршка породици сигурно ће бити тражена кроз нова рјешења – истакао је Сакан.
Да ни развијена привреда и могућности запошљавања саме по себи нису довољне да зауставе природни пад становништва, показује и примјер Дервенте, у којој локална управа спроводи низ програма усмјерених на породичну и стамбену сигурност младих.
– То су мјере које можемо спровести на локалном нивоу како бисмо подржали наталитет и задржали младе. Ове године уписано је 16 првачића више него прошле године, што охрабрује, али демографска политика је дуг процес и не може зависити само од локалне заједнице. Град за свако новорођено дијете издваја 1.000 КМ, обезбјеђује средства за помоћ при вантјелесној оплодњи и стипендира студенте. Покренут је и програм додјеле бесплатних плацева младима, а развој привреде и стамбене изградње улива наду, јер примјећујемо и повратак дијела људи из иностранства – истакао је градоначелник Игор Жунић.
СТРАТЕШКИ ПРИСТУП
Упозоравајући на ове податке, демограф Александар Чавић наглашава да су негативни трендови потпуно очекивани, јер у протекле двије деценије није успостављен системски приступ који би могао донијети дугорочније резултате.
– Посљедњих 20 година указујемо на тај проблем, који ће се временом само продубљивати, јер не постоје структурне и системске предности које би могле саме од себе довести до промјене трендова. Ако наставимо стихијски посматрати не само природно кретање становништва, односно фертилитет и наталитет, већ и здравље нације и морталитетне услове којима је становништво изложено, проблем ће ескалирати – истакао је Чавић.
Према његовим ријечима, једина шанса да се релативно успјешно одговори на ове изазове јесте стратешки приступ и дугорочна политика.
– Бањалука има предност јер негативан природни прираштај надомјешта суфицитом у унутрашњим миграцијама, односно досељавањем из других средина, али и то ће временом слабити. Имамо мјере које су потпуно бесплатне, а које друштво може уредити промјеном прописа да би уклонило баријере. Када неко заврши факултет, па затим годинама тражи прилику за стажирање, полагање стручног испита и стабилно запослење, губи драгоцјено вријеме за оснивање породице. Ако сада и дуплирамо наталитет, а исељавање се настави, сваку наредну генерацију чиниће све мањи број људи – нагласио је Чавић.
ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ
Шири контекст ових изазова на нивоу цијеле БиХ потврђују и полугодишњи подаци Агенције за статистику БиХ, који показују да је у првих шест мјесеци ове године забиљежен негативан природни прираштај од чак 5.964 становника. Иако је дошло до благог раста броја рођених за 7,14 одсто и пада броја умрлих за 3,27 одсто, коначни биланс је остао дубоко у минусу са 11.604 рођених наспрам 17.568 умрлих лица. Додатно брине и пад броја склопљених бракова за 3,39 одсто, што дугорочно смањује базу будућих родитеља.
