Прича о необичним појавама на Јадрану почела је сасвим случајно, у разговору с рибаром из задарског акваторијума.
Прошлог љета, током ноћног изласка на море, каже, чуо је звук који није могао повезати ни с чим познатим – дубоко, пулсирајуће брујање које се појавило изненада и након неколико минута нестало.
Није био једини који је то доживио. Слична искуства, тврди, повремено спомињу и његови колеге – људи који море познају годинама и навикли су на његове уобичајене звукове, од удаљених мотора до кретања рибе испод површине. Управо зато, такве појаве остају забиљежене као нешто што одудара од свакодневице на мору.
Постоје ли објашњења за необичне звукове
Таква свједочанства ријетко излазе из тог круга, али отварају питање постоји ли за њих научно објашњење. Преглед доступних истраживања показује да одговори постоје, али нису увијек једнозначни.
У мору се звук шири знатно брже и на већим удаљеностима него у ваздуху, због чега се извор често доживљава ближе него што заиста јесте. Истраживања морског звучног окружења, у којима учествују и хрватске научне институције попут Института „Руђер Бошковић”, указују на то да овакве појаве могу бити посљедица комуникације морских организама, али и бродског саобраћаја или подморских процеса.
Вела Лука 1978: море које се нагло повукло
Но звукови су тек један дио шире слике. Јадранско море, иако се често доживљава као мирно и предвидиво, биљежи низ појава које су у тренутку када су се догодиле дјеловале необично. Један од најпознатијих примјера долази из Веле Луке на Корчули, гдје се 21. јуна 1978. године море почело нагло дизати и повлачити без видљивог разлога.
Није било олује ни јаког вјетра, али ниво мора је осцилирао довољно снажно да проузрокује штету на обали и пловилима. Касније анализе показале су да је ријеч о метеотсунамију – појави повезаној с наглим промјенама атмосферског притиска и обликом обале, какве и данас прати Државни хидрометеоролошки завод.
Скупина хрватских научника с ПМФ-а у Загребу и Института „Руђер Бошковић” након три деценије ријешила је „велолучку енигму” и резултате објавила у једном од најпрестижнијих часописа из геофизике, Јоурнал оф Геопхyсицал Ресеарцх.
Како је објашњен феномен из Веле Луке
„Потврдили смо да су ту велику поплаву у Велој Луци изазвали атмосферски процеси. Одмах након што се појава догодила постављене су четири различите хипотезе, од којих су је двије довеле у везу с помацима у подморју, тј. устврдиле су да је у питању тсунами, а двије с поремећајима у атмосфери. Тиме је потврђено да је релативно мали поремећај атмосферског притиска, од само неколико милибара, који у уобичајеним условима не би могао изазвати колебање морске разине веће од неколико центиметара, могао изазвати вишеметарско колебање морске разине, због појаве резонанције, али и због специфичног, љевкастог облика Залива Вела Лука”, рекао је водитељ истраживања проф. Мирко Орлић с Геофизичког одсјека ПМФ-а, преноси Јутарњи лист.
Свјетлуцање мора: природни феномен планктона
С друге стране, неке појаве на Јадрану дјелују готово нестварно, али имају јасно научно објашњење. Током топлих љетних ноћи море понекад засвијетли под рукама пливача или уз труп брода. Ријеч је о биолуминисценцији, свјетлуцању које узрокују микроскопски организми попут планктона.
Такве појаве редовно биљеже и објашњавају стручњаци Института за оцеанографију и рибарство у Сплиту, истичући да њихова видљивост зависи од температуре мора и других околишних услова.
Оптичке појаве и фатаморгане на хоризонту
Дојам необичног понекад стварају и оптичке појаве на хоризонту. У одређеним атмосферским условима долази до лома свјетлости у слојевима ваздуха различите температуре, што може промијенити изглед удаљених објеката.
Острва и бродови тада могу дјеловати издужено, помјерено или као да лебде изнад мора. Иако је ријеч о познатој појави, такви призори често изненаде и искусне поморце.
Дубине Јадрана и скривени свијет подморја
Додатну сложеност Јадрану даје и његов подморски рељеф. Најдубљи дијелови, попут Јабучке котлине која се спушта више од хиљаду метара, представљају специфичне екосистеме који се и даље истражују.
Истовремено, море скрива и велики број олупина различитих периода, од античких до новијих, што доприноси дојму простора богатог слојевима које није увијек лако у потпуности сагледати.
Јадран као динамичан природни систем
Када се све то узме у обзир, показује се да већина појава које се доживљавају као необичне има своје упориште у природним процесима. Јадран је динамичан систем у којем се испреплићу метеоролошки услови, морске струје и карактеристике подморја.
Нагла промјена времена, која није ријеткост, посебно љети, може у кратком времену створити услове који изненаде и оне који море добро познају.
Управо та комбинација фактора објашњава зашто поједина искуства остављају утисак мистерије — не зато што упућују на нешто непознато, него зато што се дешавају изненада и изван уобичајеног контекста.
Море које и даље изненађује
Приче попут оне с почетка тако остају занимљив подсјетник да Јадран, иако близак и познат, и даље може изненадити — понајприје својом сложеношћу.
