За крај седмице обиљежене порукама о значају породице и позивима институција да се очува њена улога као темеља друштва стигли су забрињавајући подаци који показују да је тај стуб све више под ударом насиља, отуђења и нарушених односа, с обзиром на то да је број пријава за насиље у породици у Српској за само годину значајно порастао.
- Тужилаштва у Републици Српској у 2025. години запримила су 805 пријава за кривична дјела против брака и породице, што је пораст у односу на 753 пријаве годину раније.
- У истом периоду подигнуто је 330 оптужница, док је 297 лица осуђено за ова кривична дјела.
- Стручњаци упозоравају да породично насиље све чешће укључује психичко злостављање, економску зависност и социјалну изолацију жртава.
- Директорица Центра за социјални рад у Бањалуци Ирена Јолџић истиче да се у великом броју случајева жртве након пријаве насиља враћају насилницима.
- Социолог Владимир Васић оцјењује да раст броја пријава истовремено показује и већу спремност жртава да пријаве насиље, али и озбиљне проблеме у породичним односима и систему заштите.
Да је породично гнијездо, умјесто сигурне луке, за поједине поприште агресије, небриге и криминалних деликата, потврђују најновији подаци Републичког завода за статистику, према којима су кривична дјела против брака и породице у порасту. Према званичним подацима за прошлу годину, објављеним у петак, тужилаштва у Српској запримила су чак 805 пријава које се односе на ову групу кривичних дјела, што представља примјетан раст у односу на годину раније, када су евидентиране 753 пријаве. Правосудни систем је лани одговорио са 330 оптужница, а 297 њих проглашено је кривим за породичне насилнике и прекршиоце брачних обавеза, док је годину раније осуђено 265 лица.
Директорица бањалучког Центра за социјални рад Ирена Јолџић истиче за „Глас“ да је породично насиље дубоко укоријењен проблем који се више не испољава само кроз физичке нападе, већ и кроз све присутније психичко злостављање.
– Жртве се охрабре да пријаве насиље, прођу читаву процедуру са Центром за социјални рад, полицијом и здравственим установама, али у чак 95 одсто случајева на крају се врате насилнику. Разлози су притисци окружења, економска зависност, страх и увјерење да ће се насилник промијенити – казала је Јолџићева.
Она је нагласила да су жртве најчешће финансијски и социјално потпуно зависне од насилника, због чега тешко проналазе снагу за самосталан живот.
– Насилници жртве често изолују од свих, а када се све заврши, жртва нема гдје да оде нити како да почне испочетка. Ми покушавамо да помогнемо смјештајем, психосоцијалном подршком и тражењем посла, али је то дуг и тежак процес – истакла је Јолџићева.
Према њеним ријечима, узроци насиља најчешће леже у економским проблемима, зависностима, депресији и све већем отуђењу међу људима.
– Данас се породица распада под теретом финансијских проблема, коцке и недостатка комуникације. Људи су се отуђили једни од других, а највише испаштају дјеца – поручила је Јолџићева.
Она упозорава и да су друштвене мреже и савремене технологије додатно продубиле проблеме међу младима, што се касније преноси и на породичне односе.
– Данас дјеца одрастају уз телефоне и друштвене мреже, а све мање разговарају и друже се. Имамо случајеве тешког психолошког насиља међу дјецом због изгледа, гардеробе или успјеха у школи. То оставља трајне посљедице и ствара генерације које тешко развијају емпатију и здраве односе – навела је она.
Социолог Владимир Васић сматра да раст броја пријава за насиље у породици има двоструко значење.
– С једне стране поражава чињеница да је насиља све више, али је охрабрујуће што жртве све чешће пријављују насилнике и руше стереотип да је породично насиље „приватна ствар“ – казао је Васић.
Он оцјењује да су нарушени међуљудски односи, економска несигурност и урушавање система вриједности довели до тога да се породица све теже носи са кризама.
– Некада се брак чувао и његовао, а данас се компромис све рјеђе тражи. Људи брзо улазе у конфликте, а проблеми се не рјешавају разговором, већ радикалним потезима и насиљем – нагласио је Васић.
Према његовим ријечима, институције најчешће реагују тек када проблем ескалира.
– Центри за социјални рад и друге институције углавном дјелују реактивно, када се насиље већ догоди. Породицом се мало ко системски бави, а посебно су занемарена дјеца која одрастају у таквом окружењу и носе трауме читав живот – упозорио је Васић.
МАЛОЉЕТНИЦИ
Према подацима Републичког завода за статистику, тужилаштва у Српској лани су ријешила 95 кривичних пријава о почињеном кривичном дјелу малољетних лица, што је за осам одсто више у односу на 2024. годину. Од тога, припремни поступак није покренут у 40 случајева. У истом периоду, донесене су 23 одлуке, односно 17,9 одсто оптужби мање него прошле године. За 82,6 процената оптужених малољетних лица изречене су, како су навели статистичари, кривичне санкције. Изречено је 19 кривичних санкција, од којих су 100 одсто биле васпитне мјере. Није изречена ниједна казна малољетничког затвора. Најбројнија су била кривична дјела из групе дјела против имовине и против живота и тијела.
