Савез независних социјалдемократа (СНСД) поднио је пријаву Централној изборној комисији Босне и Херцеговине за учешће на Општим изборима заказаним за октобар ове године, а документ је могао потписати предсједник странке Милорад Додик јер још није извршена пресуда Суда БиХ којом је од Основног суда у Бањој Луци затражено његово брисање из регистра као предсједника странке.
Из Уреда дисциплинског тужиоца потврђено је за Детектор да је због тога формиран предмет против судија који нису поступили по захтјеву Државног суда.
Потписао пуномоћ
Крајњи рок за подношење пријава за овјеру политичких странака и независних кандидата за учешће на Општим изборима 2026. године, који ће бити одржани у недјељу, 4. октобра, истиче данас у 16 сати.
Из СНСД-а су потврдили да је пријава достављена, али нису одговорили ко ју је потписао у име странке. Уобичајена процедура налаже да пријаву потписује предсједник странке, али с обзиром на правоснажну пресуду против Додика и захтјев за провођење правних посљедица те пресуде, која подразумијева његово брисање из регистра као предсједника СНСД-а, остаје нејасно да ли је управо он потписник или је овлаштење пренесено на другу особу.
Крајем септембра 2025. године Додик је потписао пуномоћ којом је овластио свог сина Игор Додик да у његово име потписује акте и документе за пријевремене изборе за предсједника Републике Српске. То је услиједило неколико дана прије него што је ЦИК БиХ овјерио СНСД за учешће на пријевременим изборима, а према писању Истраге, Додик је тада очекивао могућност да ЦИК БиХ, због пресуде Суда БиХ, одбије овјеру СНСД-а, због чега је унапријед пренио овлаштења за потписивање изборне документације.
Одговорност за извршење правних посљедица правоснажне пресуде Милораду Додику мјесецима се пребацује између правосудних институција.
Из Високо судско и тужилачко вијеће Босне и Херцеговине за Детектор су навели да су се 9. марта обратили Суду БиХ и Основном суду у Бањој Луци са захтјевом за достављање информација о подузетим активностима у вези с извршењем пресуде против Додика, на што су оба суда одговорила.
„Информације запримљене од наведених судова прослијеђене су Уреду дисциплинског тужиоца на разматрање и евентуално даље поступање“, навели су из ВСТВ-а БиХ.
На питање постоји ли институционална или законска празнина која отежава провођење правних посљедица правоснажних судских пресуда у оваквим случајевима, из ВСТВ-а су одговорили да, као правосудно регулаторно тијело, немају овлаштење коментарисати судске одлуке.
Из Уреда дисциплинског тужиоца потврђено је да је након информација запримљених из ВСТВ-а формиран предмет, али одлука још није донесена.
Бањалучки адвокат Александар Јокић за Детектор каже да је Основни суд у Бањој Луци, код којег се води регистар политичких субјеката, једини надлежан за провођење одлуке. Говорећи о могућем разрјешењу ситуације, Јокић истиче да се нерад институција тешко може ријешити институционалним путем.
„Очигледно је питање како присилити суд да изврши одлуку другог суда. Да ли ће се то постићи дисциплинским или кривичним поступцима, то је ствар одлучности да се одлука проведе. Чини се да те одлучности нема и да ова ситуација одговара свим актерима“, сматра Јокић.
Према Кривичном закону Босне и Херцеговине, експлицитно је наведено да се „правне посљедице осуде могу прописати само законом и наступају по сили закона којим су прописане“.
ЕУ: Пресуда коначна и обавезујућа
Из Делегација Европске уније у Босни и Херцеговини поручили су да је пресуда Суда БиХ у предмету против Додика коначна и обавезујућа те да се мора поштовати.
„Европска унија не коментарише појединачне судске поступке. Очекујемо да ће се све судске одлуке проводити у складу са законом и путем надлежних институција“, навели су.
Додик је почетком аугуста 2025. године правоснажном пресудом проглашен кривим јер је, упркос одлукама високог представника Кристијан Шмит, наставио законодавни поступак у вези са законима које је Шмит суспендовао.
Осуђен је на годину дана затвора, уз мјеру сигурности забране вршења дужности у трајању од шест година.
Суткиња Сена Узуновић је у допису упућеном ЦИК-у БиХ 20. октобра 2025. године навела да се престанак службене дужности и запослења, као правна посљедица осуде у предмету против Милорада Додика, односи на „престанак службене дужности и рада или запослења у правном субјекту, независно о начину финансирања истог“.
У допису је додатно истакнуто да политичке организације имају својство правног лица.
