Српска православна црква и њени вјерници сутра прослављају један од најважнијих хришћанских празника – Силазак Светог Духа на апостоле, познатији као Духови или Свете Тројице.
Овај празник пада 50. дан након Васкрса и 10 дана након Спасовдана. Обиљежава тренутак када је Свети Дух сишао на апостоле, догађај који у црквеном учењу представља „рођендан хришћанске цркве“.
Тај празник се назива још и Тројица или Тројчиндан јер је, по учењу, Христос обећао, Бог Отац дозволио, а Свети Дух сишао. У педесети дан од Христовог Васкрсења, са неба изнад куће у којој су боравили апостоли и Пресвета Богородица настаде бука.
Према Јеванђељу, у тренутку Силаска Светог Духа, апостоли су доживјели појаву свјетлости и јаког вјетра, а изнад сваког од њих обасјао је пламени језик. Испуњени Духом Светим, почели су да говоре језицима које раније нису познавали – и тако започели проповиједање Христове науке широм свијета.
Цркве се на Духове традиционално украшавају травом, липовим гранама и разноврсним цвијећем. Вјерници плету вјенчиће од љековитог биља које потом носе кући, стављајући их поред икона, кандила, па чак и у торбе, као вид духовне заштите.
Овај обичај води поријекло још од првих хришћана, а сам ритуал је усвојен од Јевреја који су на празник Педесетнице украшавали своје домове зеленилом.
У многим крајевима пдржавају се литије – поворке вјерника које крећу из цркве до поља и винограда, гдје се моли за родну годину и Божју заштиту.
Духови се празнују три дана, а цијела недјеља након њих назива се „трапава недјеља“ у којој се не пости.
У народу постоји строго вјеровање да се на овај празник не смију радити тешки послови, као ни било какви послови са иглама, јер се сматра да то може донијети несрећу.
У појединим крајевима забрањује се сваки посао у кући током сва три дана празновања. Вјерује се да оне куће које игноришу ову традицију може задесити казна, јер не поштују ријечи апостола и дух празника.
Уколико поштујемо ове обичаје, Духови нам доносе заштиту, плодну годину и духовно освјежење.
Духови су празник неколико мјеста у Србији, а у појединим породицама и крсна слава. Они су и еснафска слава трговаца, пише Ona.rs.
