Њемачка није успјела да освоји нестално мјесто у Савјету безбједности Уједињених нација за мандатни период 2027-2028, што представља значајан дипломатски ударац за владу канцелара Фридриха Мерца.
На гласању у Генералној скупштини УН-а предност су добиле Аустрија и Португал, који су освојили двије позиције намијењене групи западноевропских и других држава.
Овакав исход изазвао је велику пажњу у њемачким политичким и дипломатским круговима, посебно зато што је Берлин важио за једног од озбиљних кандидата захваљујући дугогодишњем ангажману у оквиру Уједињених нација и статусу једног од највећих финансијских донатора ове организације.
Критике због блиских односа са Израелом
Према оцјенама бројних аналитичара и дипломатских извора, један од разлога неуспјеха могла би бити њемачка политика према Блиском истоку, односно снажна подршка Израелу током рата у Гази. Поједине државе чланице УН-а сматрају да је Берлин заузео превише једнострану позицију, што је утицало на спремност дијела земаља да подрже њемачку кандидатуру.
Критичари истичу да је управо њемачки став према израелској војној операцији у Гази посљедњих мјесеци изазивао незадовољство међу бројним чланицама УН-а, посебно у земљама Глобалног југа, које су тражиле уравнотеженији приступ сукобу.
Берлин помиње и руски утицај
Њемачки министар спољних послова Јохан Вадефул оцијенио је да су на исход гласања могли утицати различити геополитички фактори, укључујући и руске дипломатске активности. Он је нагласио да Њемачка остаје посвећена међународној сарадњи и мултилатерализму без обзира на резултат избора.
Вадефул је раније током кампање истицао да Њемачка жели да дјелује као посредник и бранилац међународног поретка заснованог на правилима, те да је спремна да преузме додатну одговорност у рјешавању глобалних криза.
Амбиције за већу улогу у УН-у
Њемачка је у више наврата била нестална чланица Савјета безбједности, посљедњи пут током мандата 2019-2020. године. Берлин годинама заговара реформу овог тијела и залаже се за веће учешће држава из Африке, Азије и Латинске Америке у његовом раду.
Њемачке власти често истичу да Савјет безбједности треба боље да одражава политичку реалност 21. вијека, а не односе снага успостављене након Другог свјетског рата, наводи „Анадолија“. Такође, Берлин је један од најгласнијих заговорника повећања заступљености земаља Глобалног југа у најважнијем безбједносном тијелу УН-а.
Пораз који отвара нова питања
Неуспјех на изборима представља неугодан тренутак за њемачку дипломатију, која је посљедњих мјесеци интензивно лобирала за подршку међу чланицама УН-а. Иако званични Берлин наглашава да ће наставити активно да учествује у раду Уједињених нација, резултат гласања показао је да међународни односи постају све сложенији и да традиционални политички утицај више није гаранција успјеха у глобалним институцијама.
За многе посматраче, овај исход представља и сигнал да се геополитичке подјеле око рата у Гази и односа према Израелу све снажније одражавају на рад међународних организација, укључујући и Уједињене нације.
