Грађани БиХ ове године излазе на најскупље изборе у историји који ће, према званичним подацима Централне изборне комисије БиХ, коштати око 25 милиона марака, али у ту цијену нису урачунате нове технологије, за чију куповину је одвојено 112 милиона марака, а до сада утрошено око 75 милиона.
И управо је то оно што ове изборе чини најскупљим, мада се мора узети у обзир да ће опрема која је сада купљена вјероватно бити кориштена у неколико наредних изборних циклуса. Међутим, чак и ако вијек кориштења опреме продужимо на деценију, можемо израчунати да ће на постојећој опреми бити проведено максимално десетак изборних циклуса, ако рачунамо по два циклуса редовних општих и локалних избора, и неколико ванредних или пријевремених избора било на нивоима општине, кантона, ентитета или БиХ који би могли бити организовани у том периоду. То значи да ће просјечно по изборима додатно бити утрошено у просјеку близу осам милиона марака, што опет овогодишње изборе чини најскупљима. Притом, треба узети у обзир одржавање и складиштење опреме, набавку репроматеријала, потрошњу електричне енергије и замјену дијелова, што ће свакако значајно повећати цијену током наредних година.
Стручна јавност у БиХ подијељена је због питања да ли су ови трошкови оправдани или не. С једне стране, дио њих сматра да у једној од најсиромашнијих земаља Европе није рационално давати толики новац за ове намјене, посебно имајући у виду да много богатије земље од БиХ и даље одржавају традиционалне „папирнате“ изборе. Осим тога, они указују на то да ће БиХ имати и досадашњи начин гласања, односно куповином нових технологија неће нестати сви трошкови који су до сада ишли на традиционални изборни материјал.
Друга пак група указује на то да ће сви ови трошкови бити оправдани ако се сачува интегритет изборног процеса, односно да грађани имају пуну сигурност да резултат одражава стварну изборну вољу грађана. Они указују на бројне судске процесе у којима је доказано да су групе организовано манипулисале резултатима избора, а да су казне мале или их уопште није ни било.
Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла и бивши предсједник ЦИК-а, увјерен је да ће ови избори бити значајан искорак у заштити интегритета изборног процеса и да је цијена која се плаћа потпуно оправдана.
„Техничке мјере ће значајно унаприједити интегритет на сам дан избора. Већ смо имали пилот-пројекат на око 430 бирачких мјеста на локалним изборима, гдје је систем функционисао готово беспријекорно“, истакао је Шехић у недавној изјави за „Независне“.
Шехићев колега, такође бивши предсједник ЦИК-а Бранко Петрић, супротног је мишљења и сматра да је прича о јачању интегритета изборног процеса прича коју форсирају лобисти и интереси који профитирају од зараде на набавци и одржавању ових уређаја.
„У изборном процесу варају и одређене манипулације чине сви, без изузетка, и у принципу резултат буде онакав какво је расположење у друштву и како гласачи одлуче. То је показало и вишеструко поништавање избора због неких неправилности. Када се те неправилности у коначници отклоне на поновљеним изборима, резултат увијек буде исти и никада у поновљеним изборима није дошло до промјене резултата“, рекао је Петрић, такође недавно за „Независне“.
Оно око чега се, међутим, сви слажу, је да нове технологије неће спријечити велики дио манипулација које се дешавају прије или након избора. На примјер, документовани су бројни случајеви куповине гласова, тјерања људи да гласају за одређену странку да би добили или сачували радно мјесто, или вођење „функционерских камапања“ у којима званичници формално наступају као носиоци функција, а у ствари воде страначке кампање.
Након избора и даље је присутна пракса „прелетача“ и „папака“, односно посланика који пређу из једне у другу странку, наводно ради идеала и политичких принципа, а у пракси постоји сумња да се ради о финансијским аранжманима.
Било како било, када се заврши овај историјски изборни циклус, јавност ће барем знати да ли је ријешен проблем крађе на сам дан избора. Ако се то оствари, то би могао бити барем први корак ка побољшању.
