Свијет се суочава с изузетно снажним Ел Нињом, а научници упозоравају да би овај климатски феномен могао додатно подићи глобалне температуре и повећати ризик од екстремних временских прилика.
Према анализама које преноси ЦНН, Ел Нињо би у новембру или децембру могао достићи рекордну јачину, док се 2026. и нарочито 2027. година издвајају као кандидати за најтоплије године у историји мјерења.
Ипак, стручњаци наглашавају да Ел Нињо не дјелује једнако у свим дијеловима свијета и да се његове посљедице не могу једноставно предвидјети.
Зашто сваки Ел Нињо није исти?
Ел Нињо настаје када површинске воде у централном и источном дијелу тропског Тихог океана постану топлије него што је уобичајено, што утиче на кретање ваздушних маса и временске прилике широм планете.
Овај природни феномен јавља се отприлике сваких три до седам година, али се само поједине епизоде развију у изузетно снажан, такозвани супер Ел Нињо.
Научник Мајкл Мекфаден упозорава да не постоје двије потпуно исте епизоде овог феномена.
На његове посљедице утичу и други фактори, укључујући поларни вртлог и различите атмосферске и океанске циклусе.
Због тога се не може унапријед тврдити да ће одређена земља имати обилне падавине или сушу само зато што се развија снажан Ел Нињо.
Може ли Ел Нињо донијети и нешто добро?
Иако се најчешће повезује с временским непогодама, Ел Нињо у појединим дијеловима свијета може имати и повољне посљедице.
Примјера ради, ове године забиљежена је неуобичајено мирна сезона урагана на Атлантику.
Разлог је појачано струјање ваздуха у вишим слојевима атмосфере, које отежава настанак и развој тропских олуја.
С друге стране, у источном и централном Пацифику активност урагана била је знатно израженија.
У појединим дијеловима САД Ел Нињо може донијети и блаже зиме, што смањује трошкове гријања.
Шта су Келвинови таласи и зашто су важни?
Посебну улогу у развоју Ел Ниња имају такозвани Келвинови таласи, који преносе велике количине топлоте испод површине океана.
За разлику од цунамија, они не представљају велики талас који се изненада обрушава на обалу.
Њихово дјеловање је споро и често готово непримјетно, али могу привремено подићи ниво мора уз поједине обале за приближно 15 до 30 центиметара.
То може повећати опасност од поплава током високих плима и снажних зимских олуја.
Да ли ће 2027. бити најтоплија година?
Ел Нињо ослобађа дио топлоте акумулиране у океанима и преноси је у атмосферу, чиме може додатно повећати просјечну температуру планете.
Научници истичу да се садашњи снажан Ел Нињо развија у условима већ изузетно загријаних океана.
Због тога постоји велика вјероватноћа да ће 2026, а посебно 2027. година, оборити глобалне температурне рекорде.
Међутим, стручњаци упозоравају да Ел Нињо није исто што и дугорочне климатске промјене изазване људским дјеловањем, иако се њихови ефекти могу преклапати.
Значи ли снажан Ел Нињо да стижу велике олује?
Не нужно.
Ел Нињо није појединачна олуја која се може пратити на метеоролошкој карти, већ дуготрајан климатски феномен који мијења вјероватноћу одређених временских догађаја.
Зато се на основу његове јачине не може прецизно предвидјети када ће и гдје наступити екстремне падавине, суше или олује.
Америчка Национална управа за океане и атмосферу (НОАА) због тога већу пажњу посвећује седмичним и мјесечним подацима него свакодневним промјенама температуре океана.
Према анализи ЦНН-а, тренутни показатељи указују да би Ел Нињо до краја године могао достићи историјски висок интензитет.
