Највећи опанак на свијету налази се у Свилајнцу, дугачак је шест метара, а направио га је прије више од 10 година тада скоро осамдесетогодишњи Миодраг Јевтић.
Величина опанка је 900, а одговарао би џину од 40 метара.
Традиција израде опанака, која је дуга 70 година, остала је у породици, а опанчарску радњу преузео је унук Миодрага Јевтића, преноси Радио-телевизија Војводине.
Занат и традицију дугу 70 година наставио је његов унук Микица.
– Почео сам као дијете, чим сам могао да радим, ја сам почео да учим тај занат, и ја и мој брат уз дједу, бабу, оца, мајку порасли смо са тим занатом. То је било пре 12 година можда и опанак је дуг 6 метара и 6 центиметара. За ђон доле је утрошено пет говеђих кожа а горе иду још двије, с тим што је утрошено још коже за преплет, премет и заплет са стране. Особа би била висока негдје око 40, 45 метара а број је 900 односно то је величина опанка – каже Микица Димитријевић, опанчар, Свилајнац.
Израда највећег опанка трајала је мјесец и по дана, а најтеже је било направити калуп за ђон.
– Чуо сам да су Кинези направили ципелу од пет метара, а онда сам ја ријешио да направим опанак шест метара, да будем најбољи. Не знам колико сам опанака направио за живота, хиљаде и хиљаде, ко зна колико јер ја сам био и оснивач задруге а радио сам и у оближњем Марковцу, правио сам опанке за једну београдску фирму и ту је цело Поморавље радило, било је ту много опанчара и младих и старих а ја сам водио тај посао и правили смо неколико стотина пари дневно – каже Миодраг Јевтић, опанчар.
Највише опанака се данас прави за културно-умјетничка друштва, како из Србије, тако и за друштва ван граница наше земље.
– Зависи из ког краја долазе и зависи за коју се кореографију односно игру користе. Тренутно радимо око 25 врста опанака. Најзахтјевнији је шумадијски опанак јер највише времена одлази на њега, није најтежи да се уради али доста времена захтева. Отишли су из ове радионице свуда, ја мислим да не постоји ни један дио свијета гдје нису отишли. Од Америке, Канаде, Европе, Русије, Азије чак су отишли и за Јужноафричку Републику и Аустралију – каже Микица Димитријевић.
Традиција старих заната у овој породици преноси се са кољена на кољено, па се Миодрагов унук Микица опредијелио за опанчарство док се други унук бави израдом народних ношњи.
