У Београду је 9. фебруара 2018. преминуо Небојша Глоговац, филмски, позоришни и телевизијски глумац. Сматран водећим глумцем своје генерације,
Глоговац је остварио бројне улоге за памћење, а добитник је и низа престижних еснафских признања.
– Трудим се да на сцени остварим посебну врсту истине. Истина у умјетности није значајан фактор. Ту постоји само умјетничка истина, како каже Симеон Њаго у „Златном руну“. У умјетности не постоје правда и неправда већ само калитехники елитиа, умјетничка истина. Не волим да је лик који тумачим мени стран и трудим се да га пропустим кроз себе и пронађем га међу живим људима, карактерима које сам сретао… И онда се све то у мени на неки начин споји и, евентуално, надгради. Трудим се да лик који играм посједује животност, има нешто од аутентичне стварности која нас окружује. Када у томе успијем, људи вјероватно то осјете и – вјерују ми – изјавио је својевремено Небојша Глоговац у интервјуу за ЛУДУС, а затим је истакао и:
– Могао бих да радим било шта. Чини ми се да бих сутра могао да одем у столаре, професионалне возаче или нешто друго. Када би ме животне околности натјерале, мислим да не бих умро без глуме. Али докле год могу ја ћу се бавити глумом. Када се осврнем, видим да никада нисам ништа форсирао, нико ме није тјерао да радим било шта, па ни мојој породици мој ангажман није значио нешто посебно. Све је то само дошло, вукло ме, без мог изразитог труда или самоодрицања. Па ипак, поштујем тај прст уперен у мене који ме је довде довео. Прија ми. Заузврат добијам много тога – навео је велики глумац.
На филму је дебитовао епизодом у филму „Вуковар, једна прича“ Боре Драшковића, а следиле су улоге у следећим филмовима: „Убиство с предумишљајем“, „До коске“, „Спаситељ“, „Буре барута“, „Рањена земља“, „Нормални људи“, „Муње!“, „Бумеранг“, „Т. Т. Синдром“, „Кад порастем, бићу Кенгур“, „Држава мртвих“, „Сутра ујутро“, „Оптимисти“, „Клопка“, „Хадерсфилд“, „Тецхнотисе: Едит и ја“, „Кењац“, „Жена са сломљеним носем“, „Седамдесет и два дана“, „Бели, бели свет“, „Кад сване дан“, „Артиљеро“, „Кругови“, „С/кидање“, „Дјечаци из улице Маркса и Енгелса“, „Једнаки“, „Бранио сам Младу Босну“, „Енклава“, „За краља и отаџбину“, „Отаџбина“, „Ослобођење Скопља“, „Устав Републике Хрватске“, „Сага о три невина мушкарца“, „Тхе Боокс оф Књиге: Случајеви правде“, „Јужни ветар“, „Апсурдни експеримент“, „Заспанка за војнике“.
За главну улогу у филму „Устав Републике Хрватске“ Рајка Грлића добио је 2017. године Гран при 52. Фестивала глумачких остварења – Филмских сусрета у Нишу, за коју је добио награде и на фестивалима у Пули, као и у Италији и Енглеској. Гран при Наиса освојио и на 45. Филмским сусретима 2010. године за улогу у филму „Жена са сломљеним носем“ Срђана Кољевића.
Глоговац је био не само водећи глумац своје генерације, него и један од највећих у историји српског глумишта, играјући с подједнаким успјехом велики класични репертоар и савремене, генерацијске улоге у представама и филмовима који су снажно обиљежили своје време, остајући у трајном насљеђу будућих поколења. Био је умјетник широког изражајног распона, жесток и сензибилан, тумач суптилних драмских нијанси и карактерни комичар особитог начина.
Његов одлазак у зениту глумачке зрелости огроман је губитак не само за српско позориште, филм и телевизију, него и за културни и јавни живот читавог нашег поднебља.
