Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Канцеларија Соколац, својим активностима покрива простор 12 општина Сарајевско-романијске и Горњо–дринске регије.

У овом времену када се много прича а знатно мање улаже у развој пољопривреде, резултати које постиже Канцеларија Соколац су за сваку похвалу. Уз стручну помоћ, стални надзор, а у сарадњи са Институтом за ратарство из Новог Сада, у овој години реализована су 23 микро и макро огледа. Потписани су уговори и 185 записника о подстицајима у сточарству.

О раду у години која је на измаку и плановима за наредни период, ових дана разговарали смо са вишим стручним сарадником за пољопривреду Канцеларије Соколац мр Јеленом Влачић.

ВЛАЧИЋ: Захваљујући доброј сарадњи са стручњацима из Новог Сада, а прије свега великом ангажовању наших пољопривредника, постигнути су значајни резултати у производњИ сточног грашка, силажног кукуруза а мјестимично и у производњи житарица.Тако су на парцелама Драгана Којића у Вражићима и Брана Ђуревћа у Бјелосављевићима остварени приноси јарог сточног  грашка око 50 тона по хектару  а силажног кукуруза 48 тона. Ова производња и увоз високопродуктивних јуница директно су утицали и на значајно  повећање производње млијека на овим просторима.

ПОСЉЕДЊИХ ГОДИНА И НА ОВИМ ПРОСТОРИ ПОСТИЖУ СЕ СВЕ ЗАПАЖЕНИЈИ РЕЗУЛТАТИ У ПРОИЗВОДЊИ МАЛИНА.

ВЛАЧИЋ: Све је већи број пољопривредника који се одлучују на ову производњу. У почетку су то били домаћини из Подриња, а посљедњих година производња се шири и на подручје општина Града Источно Сарајево. Имамо једног произвођача из општине Источно Ново Сарајево који је засновао малињак на површини од 12  хектара. Недавно су нас посјетили и стручњаци из Холандије,  експерти у производњи малина који су  били  изузетно задовољни радом наших малинара и изразили жељу за дугорочну сарадњу. Разматрана је и иницијатива за организовање продаје свјежих малина о чему за сада можемо само разговарати.

ЈОШ 2005.ГОДИНЕ ПОКРЕНУТА ЈЕ ИНИЦИЈАТИВА ЗА ЗАШТИТУ ИМЕНА „РОМАНИЈСКОГ, ДИМЉЕНОГ, СКОРУПА-КАЈМАКА. ДОКЛЕ СЕ СТИГЛО У ТИМ АКТИВНОСТИМА?

ВЛАЧИЋ: Са задовољством могу истаћи да су активности на брендирању скорупа-кајмака у завршној фази. Прије свега,  и овом приликом морам истаћи  нашаг колегу, покојног Славишу Пандуревића и др Наталију Дозет који су инцијатори за покретање и успјешну реализацију овог пројекта. Захваљујући  прије свега њима,  а и  неким другим организацијама и институцијама, у Ресору смо у могућности да наставимо  активности до завршетка овог значајног пројекта. Доктор Сњежана Јовановић из Београда, која је и раније била укључена у ове активности, написала је Елаборат који је у обради  у Институту за интелектуално власништво БиХ. Ми смо оптимисти и ускоро очекујемо и званичну потврду о заштити имена „Романијског димљеног кајмака-скорупа“. Настојимо да додатним стручним предавањима повећамо број домаћица које   су заинтересовање за ову производњу. За сада Удружење произвођача   кајмака окупља  24 домаћинства,  а жеља нам је да оно прерасте у Задругу произвођача кајмака која ће се бавити организацијом и пласманом произведених количина на тржиту  овог веома траженог овог производа.

Иначе, овај зимски период користимо за едуковање наших произвођача у свим областима наших активности  јер су и они схватили јер су  и они схватили да знања никад није доста.Наше екипе су скоро свакодневно на терену и имамо  пуно повјерење наших пољопривредника.

Хвала и вам на подршци, која нам много значи, на крају разговора рекла је мр Јелена  Влачић.